Doktor koji vraća miran san

Operisao je bivšeg libijskog predsednika Moamera el Gadafija, lečio glumicu Džeraldinu Čaplin, bio je vođa lekarskog tima tokom snimanja filma film „Vrhovi Zelengore”, operisao je četiri predsednika četiri države, a imao je priliku i da se rukuje sa nekadašnjim predsednikom Jugoslavije Josipom Brozom Titom. Član je Evropske akademije nauka i Američke akademije za radio-hirurgiju i prvi sa ovih prostora koji je počeo sa primenom radio-talasa u hirurgiji glave i vrata, prvi je operisao pacijenta koji je patio od noćnog gušenja i notornog hrkanja, a pionir je i primene intratimpanalne aplikacije leka kroz bubnu opnu kod pacijenata koji pate od šuma u ušima. Ipak, kao svoj najveći uspeh izdvaja to što je mnogim supružnicima vratio mir u spavaću sobu.

Prim. dr Novak Vukoje, otorinolaringolog, svojevremeno je uveo u praksu inovativnu operaciju kojom se rešava problem hrkanja, za koju je dobio zlatnu medalju na Međunarodnom salonu inovacija u Moskvi, a prošle godine su ga odlikovali istim priznanjem i u Istanbulu. Pacijenti iz celog sveta decenijama baš od ovog stručnjaka traže pomoć i zbog bolnih sinusa, tegoba sa disanjem, raznim ORL problemima...

U razgovoru za „Politiku”, on ističe da ne gleda ko je ko od pacijenata, već da samo razmišlja o tome kako da im reši problem. Priznaje da, ipak, nije jednostavno kada se pojave državnici i cela svita oko njih, a da on treba da operiše. Napisao je do sada četiri knjige, a planira da objavi i sećanja koja će biti pretočena u petu knjigu „Susreti sa poznatima”. Tu će svakako posebno mesto zauzeti njegovi susreti sa Gadafijem, koga je operisao 2006.

– Jedan od najlepših susreta u životu mi je bio sa Gadafijem. Jedan sam od poslednjih Srba koji sam ga video živog. Išao sam da mu uradim kontrolni pregled u novembru 2010. godine, a naredne godine je ubijen. Prilikom mog poslednjeg odlaska tamo susreli smo se u njegovom šatoru, gde je on pozvao nacionalnu televiziju da se zabeleži naš susret. Pre njega, operisao sam ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Libije, koji je bio u Srbiji i požalio se na problem sa hrkanjem. Neko ga je doveo kod mene i bio je prezadovoljan. Posle toga se proširio dobar glas o mom načinu lečenja i dosta pregleda i operacija sam obavio u Libiji. Operisao sam i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Libije generala Abdula Rahmana. U to vreme kada sam trebao da ga operišem u Libiju je otišla jedna naša državna vojna delegacija da se nešto dogovore oko nabavke vojne opreme. General je bio nešto bolestan i nije hteo da ih primi, ali sam ga ja, posle pregleda, zamolio da to učini, što je on i uradio. Bilo mi je drago. Nastavio sam da se družim sa Gadafijevom ćerkom Ajšom, kojoj je sultan dao vilu i koja živi u Omanu sa troje dece, majkom Safijom i dva mlađa brata. U poslednjem mejlu koji mi je poslala napisala je kako me je njen tata mnogo voleo, jer sam bio pravi gospodin – ističe dr Vukoje.

Prvi stranac koga je operisao zbog tegoba sa hrkanjem bio je šef USAID američke vlade Daftin Mor, rešio je muka i Karela Petrusa, visokog funkcionera Unmika, a koliko god to deluje nemoguće  ̶  operisao je najduži „rog” u svetu koji je pojavio kod čoveka na vratu i bio dug 12,5 centimetara, što je ušlo i u Ginisovu knjigu rekorda. Rog je kod pacijenta rastao godinama, a razvijao se iz malog izraštaja na vratu. Naš sagovornik ističe da je ličio na onaj koji imaju životinje, što se retko viđa.

– Jedan od bitnih ljudi vlade SAD je došao jer se zaljubio u mladu Ruskinju Tatjanu. Ona mu je rekla: „Najpre reši problem sa hrkanjem, pa onda može brak”. Operisao sam ga i drago mi je bilo kada je o tome govorio u medijima, što je meni bila velika referenca za karijeru. Brojne ugledne ličnosti, sportiste, glumce, pevače, političare sam operisao. Bilo mi je drago kada sam video da su u SAD objavili lep članak u medijima o meni, zahvaljujući predsedniku Svetskog udruženja hendikepiranih osoba iz Njujorka, koga sam dva puta operisao. Rečeno je da je taj čovek pronašao spas u Srbiji. Zvali su me nedavno iz Minhena da operišem jednu groficu, koja je zbog problema sa hrkanjem dva puta neuspešno operisana, ali ne mogu da odem da to uradim dok se ne otvore granice. Isto su me zvali da odem u Moskvu, jer problem sa prekidima disanja ima ćerka trenera jednog od najpoznatijih fudbalskih klubova na svetu – ukazuje dr Vukoje.

A hrkanje je, po njegovim rečima, postalo globalni problem. Ranije se tome nije pridavao veliki značaj, a sada ljudi žele da žive u jednom komforu i da ne dozvole da im to neko remeti. Ako osoba ne spava osam sati zbog problema sa hrkanjem, ili je prinuđena da po celu noć sluša kako to radi supružnik, ne može da funkcioniše u sledećem danu. Prema jednoj anketi u Francuskoj 30 odsto žena je izjavilo da bi više volelo da ih muž vara nego što bučno spava. Dakle, dr Vukoje kaže da bi lakše podnele neverstvo nego to što ih njihovo hrkanje svaku noć budi. U nekim zemljama Severne Evrope, žene traže da muškarci idu na svojevrsnu „zvučnu” detekciju pre braka. A u SAD često rade zvučnu izolaciju soba zbog ovog problema.

– Više od dve milijarde ljudi u svetu „bučno” spava. Utvrđeno je da je jedan Norvežanin postigao rekord sa hrkanjem, jer je proizvodio najjaču buku od  oko 105 decibela. To je isto kao kad bi vam metro prolazio kroz spavaću sobu. Hrkanje je najveći ubica mirnih spavaćih soba. Jedna žena mi je rekla da je neophodno da nađem rešenje za problem hrkanja njenog muža, jer ne samo što članovi porodice beže od njega, već je to učinio i pas, kućni ljubimac koji više nije mogao da spava u istoj sobi sa njim i stalno je bežao kada ovaj počne da hrče. Ta žena mi je rekla: „Možete da zamislite koliki je to problem kada je i pas digao ruke od njega.” S druge strane, sportisti se, na primer, najčešće žale na otežano disanje kroz nos. Dišu samo na usta i imaju česte upale. Kod njih uglavnom primenjujem jednu metodu lečenja kojom im proširim kanale u nosu i smanjim im ujedno nosne školjke. U šali im kažem da će dobiti još jednu traku auto-puta u nosu, pa će videti kako kamion može da ide zaobilaznim putem. Kada je reč o operacijama sinusa, pacijenti dođu, za jedan dan to završimo, ubacimo lek u sinuse i osete olakšanje – kaže naš sagovornik.

Za svoje intervencije kaže da su neinvazivne i da ništa tom prilikom ne odseca. Cilj je da se sa što manjom intervencijom postigne što je moguće veći uspeh. A za neobične susrete u svom životu ima samo jedan komentar: „Čudne su životne sudbine”.

– Život me je nosio na razne strane i drago mi je da sam imao priliku da upoznam toliko sjajnih ljudi. Mislim da je u životu jedno sigurno to gde si rođen. Ja sam rođen u Sečnju. A gde će neko biti tokom života i gde će se sahraniti,  to niko ne zna – zaključuje dr Vukoje.