Kina skida pse sa liste životinja za ishranu

Suočene sa zarazom koja je prerasla u pandemiju i činjenicom da je virus verovatno „preskočio” na čoveka s neke od divljih životinja koje se u Kini masovno gaje za ljudsku ishranu ili upotrebu u tradicionalnoj medicini, kineske vlasti su pripremile ili usvojile niz novih propisa. Jedna od značajnih promena je ta da će psi ubuduće biti svrstani u kategoriju kućnih ljubimaca, a ne životinja koje se uzgajaju za ishranu, javlja Si-Bi-Es njuz.

Ministarstvo za poljoprivredu je, objašnjavajući tu odluku, navelo kao razlog „napredak civilizacije” i „brigu za dobrobit životinja”, naglasivši da pse ne jedu drugde u svetu i da Kina teži praćenju globalnih standarda. Na predloženom spisku nove kategorizacije životinja nalazi se tridesetak vrsta koje se mogu koristiti u ishrani ili zbog kože, mleka, jaja ili upotrebe u narodnoj medicini. Konačna verzija liste biće usvojena nakon što se 8. maja okonča javna rasprava.

Kineski tabloid na engleskom „Global tajms” piše da su iz ministarstva rekli novinarima da se u nacrtu ne spominje konzumacija psećeg mesa, ali da su građani većinom shvatili novu kategorizaciju kao korak ka zabrani njegove upotrebe u ishrani. U jednoj onlajn anketi 40.000 ispitanika je podržalo zabranu, a 6.600 je bilo protiv. Vest su loše primili uzgajivači pasa iz pokrajine Guangsi, koji kažu da mnogo ljudi živi od te delatnosti, a pitanje je i šta će biti sa festivalom psećeg mesa koji se održava u gradu Jilinu u ovoj pokrajini, mada u poslednjih nekoliko godina uz proteste boraca za prava životinja.

Pseće meso važi za delikates u nekim delovima Kine, ali je sve manje popularno. Prošlog meseca megapolis Šendžen je prvi u zemlji zabranio da se ono koristi u ishrani, zabranivši da se jede i meso mačaka, preneo je Bi-Bi-Si. Prema podacima organizacija za brigu o životinjama, u Aziji se svake godine radi mesa ubije 30 miliona pasa, uprkos upozorenju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da trgovina tom robom nosi rizik od prenošenja besnila i drugih bolesti.

Aktivisti za dobrobit životinja pozdravili su najavljene mere, ali razloga za zabrinutost i dalje ima. Dok se veliki deo sveta još bori protiv kovida 19, Kina je izašla iz najgore krize i polako otvara i pijace sa mesom i plodovima mora, iako je jedna takva tržnica u Vuhanu verovatno bila izvor zaraze novim virusom korona. Reč je o tzv. živim pijacama, sa mesom životinja koje su tek zaklane ili se to radi direktno pred kupcima. Ta mesta, na kojima su kavezi sa raznim životinjskim vrstama naređani jedan na drugi, smatraju se inkubatorima zaraze.

SZO je apelovala na sve zemlje da zatvore takve pijace kako bi se sprečila potencijalna nova pandemija. Specijalni izaslanik za kovid 19 Dejvid Nabaro priznao je da ovo svetsko telo ne može da naređuje vladama, ali da je savet upućen jer postoje „realne opasnosti od takvog okruženja”. Naveo je da 75 odsto novih infekcija dolazi od životinja, delom sa pijaca, ali i sa drugih mesta gde su ljudi i životinje u bliskom kontaktu.

Australijska vlada je početkom meseca najavila da će kroz međunarodne forume lobirati kod Pekinga da sprovede zabranu trgovine mesom divljih životinja koju je uveo u jeku epidemije. Zabrana je uvedena i za vreme epidemije SARS-a pre 17 godina, ali su u međuvremenu propisi olabavljeni. Država je potom regulisala uzgoj nekih vrsta i trgovinu njima, podstičući tu granu poljoprivrede kao način da se seoske zajednice izbave od siromaštva. Taj sektor, prema zvaničnim podacima, 2016. godine je zapošljavao šest miliona ljudi i obrnuo 18 milijardi dolara.

Kina je krajem februara zabranila uzgoj i prodaju divljih životinja u domaćoj trgovini, ali kako ovih dana piše „Volstrit džornal”, dozvoljen je njihov izvoz i čak se za to nude poreske olakšice. List se poziva na izveštaj sastavljen za američki Kongres, u kojem se navodi da je komunistička vlada 17. marta najavila umanjenje poreza za izvoz 1.500 proizvoda, uključujući divlje životinje. Takve olakšice nemaju izvoznici medicinske opreme, za koju se sve zemlje trenutno otimaju. Jedno objašnjenje je da se uzgajivači na taj način podstiču na izvoz umesto da nelegalno nude robu na domaćem tržištu, a drugo da je prosto reč o ekonomskoj pomoći ovom sektoru, koji je država ranije podsticala, a sada trpi posledice krize.

Vest da Kina mnogim zemljama pomaže u borbi protiv pandemije, a istovremeno dozvoljava izvoz životinja koje su potencijalni izvor neke nove zaraze izazvala je žestoke kritike u australijskoj štampi. Kao mogući krivac za prenošenje novog virusa korona označen je ljuskavi mravojed pangolin, koji se, kako naučnici sumnjaju, zarazio od slepih miševa. Virus SARS-a je takođe potekao od slepih miševa, a prenosilac je bila cibetka.

Na Zapadu nema mnogo interesovanja za meso divljih životinja, čiji su najveći kupci Vijetnam, Južna Koreja, Japan, Hongkong i Indonezija. Neke vrste tih životinja imaju važnu ulogu u tradicionalnoj medicini i njihov uzgoj i prodaja nisu zabranjeni ni u Kini ukoliko je svrha lečenje. Kineska nacionalna komisija je prošlog meseca preporučila da se kritični slučajevi kovida leče preparatom od medveđe žuči i kozjeg roga.