Oštećena skulptura Herkulanke predata restauratorima

Rimsku skulpturu žene, staru oko 17 vekova, koju su pre nekoliko dana nepoznati vandali oborili i oštetili u lapidarijumu Velikog barutnog magacina na Beogradskoj tvrđavi pregledali su konzervatori Narodnog muzeja. Izlomljena je na nekoliko mesta, ali je pitanje da li postoji još naprslina nevidljivih golim okom. Mermerna skulptura uvijena je u specijalni celofan i spremna za detaljan konzervatorsko-restauratorski pregled. Restauratori će, najverovatnije, uspeti da joj vrate pređašnji izgled, ali je sigurno da ona posle ovakve štete nikada neće biti ista.

Ova statua žene u bogatoj, dugoj, drapiranoj odeći, takozvanom hitonu, i sa ogrtačem (himation) koji se nosio preko ruke i glave pronađena je na Kalemegdanu kod Vojnog muzeja i pretpostavlja se da potiče s kraja drugog i početka trećeg veka. Verovatno je delo nekog lokalnog umetnika koji je želeo da prikaže neku od stanovnica Singidunuma. U Barutnom magacinu nalazi se od izložbe koju je 2012. godine tu organizovao Narodni muzej. Izgrađena je od mermera i sa postoljem je teška više stotina kilograma pa se postavlja pitanje na koji način su je vandali oborili. Jedna od nezvaničnih varijanti je da su, izgleda, za to iskoristili mini eko-vozilo koje se nalazilo u tom prostoru.

Da li su vandali imali nameru da baš unište figuru to je nepoznanica, ali da su se „potrudili” da uđu u Barutanu, to je već van svake sumnje. U tome ih nisu sprečili ni lanci, ni katanci, ni zaključana gvozdena vrata na Barutani, a ni bedem visok oko sedam metara koji se nalazi iznad ovog objekta. Pretpostavlja se da su oni u dvorište Barutane ušli upravo preko bedema, da su uspeli da skoče ili se spuste do metalnih kontejnera smeštenih uza zid i da se tako dočepaju dvorišta. A onda su se, opet se pretpostavlja, popeli uz nekoliko metara visok zid do prozora, tu razvalili rešetke i ušli unutra. Bez obzira na to šta će da utvrdi policijska istraga na koji način su ovo nedelo izvršili, vandali su naneli nemerljivu štetu ovom kulturnom blagu koje Beograd i Srbija imaju.

U Zbirci rimskog carskog perioda Narodnog muzeja ima još pet skulptura ovog tipa i nazivaju se Male i Velike Herkulanke. „Sestra” ove izlomljene statute nalazi se u stalnoj postavci Narodnog muzeja i ona je sačuvana u celini. Nađena je takođe u delu rimskog Beograda – Singidunuma.

– Herkulanke su počasne skulpture stanovnica Rima postavljane u javnom prostoru. Predstavljale su određene osobe među kojima je bilo i onih najvišeg ranga. Smatra se da je ovaj vid izrade skulptura začet još u vreme imperatora Avgusta i da je deo tradicije koju su Rimljani preuzeli od Grka, ali dodajući nešto svoje. Među onima koje su sačuvane u okviru svetske baštine su tri statue nađene u 18. veku u rimskom Herkulanumu koji je kao i Pompeja bio zatrpan posle erupcije Vezuva. Po Herkulanumu su dobile i ime. Te tri statue datiraju iz 41. godine ove ere, iz doba cara Klaudija. Kasnije se ovaj vid izrade skulptura raširio po celom Rimskom carstvu i stigao je i do naših krajeva. Ali ne može se reći da su ove skulpture rađene serijski. Forma i poze su im bile slične, ali su postojale individualne razlike u izrazu lica. Na ovaj način bile su prikazivane žene različitih doba, od mlađih do starijih, ali svakako su to bile po nečemu značajne žene – objašnjava Dejana Ratković, kustoskinja Zbirke rimskog carskog perioda u Narodnom muzeju. Ona ističe da su ove statue u rimskom periodu bile prve izložene skulpture žena u javnom prostoru. U okviru Rimskog carstva bile su veoma popularne i veliki broj njih pronađen je ne samo u Italiji, već i drugim rimskim provincijama.

Sedamdeset eksponata u Barutnom magacinu

U Barutnom magacinu na Beogradskoj tvrđavi, ukopanom u takozvanoj Dunavskoj padini, nalazi se oko sedamdeset eksponata. U prvoj sali magacina nalazi se postavka rimskih kamenih spomenika, stela, sarkofaga i žrtvenika koji su godinama prikupljani i donošeni sa mnogobrojnih nalazišta Beograda, Kosmaja i Kostolca. Svi su iz rimskog perioda i to od prvog do četvrtog veka. Vandali, srećom, osim Herkulanke više ništa nisu oštetili.

Barutni magacin nastao je u vreme velike austrijske rekonstrukcije Beogradske tvrđave. Gradnja je trajala samo dve godine, od 1718. do 1720. godine, a cilj je bio da se što pre napravi bezbedno sklonište za barut, mesto zaštićeno od neprijateljske artiljerije. Oko ove građevine sredinom 18. veka izgrađen je izuzetno jak zaštitni bedem.