Privatna obdaništa postala politički poligon

Kragujevac – Dok je bilo para – voleli su se, kad je para nestalo – počeli su da se optužuju. To je, ukratko, priča o odnosu gradonačelnika Radomira Nikolića i vlasnika kragujevačkih privatnih obdaništa. Kao u nekom ljubavnom romanu sa nesrećnim krajem.

Pre pandemije virusa korona, sve je bilo u redu: grad je izdašno pomagao rad privatnih vrtića u kojima je bilo mesta za svu decu, roditelji su bili zadovoljni, jer su rešili veliki problem, a vlasnici su imali dobre prihode i zadovoljno trljali ruke.

Prema Nikolićevim rečima, grad je godišnje izdvajao dva miliona evra za sufinansiranje boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama, pa su roditelji, baš kao i u državnim vrtićima, plaćali samo 20 odsto ekonomske cene koja iznosi nešto više od 17.000 dinara.

Problem je nastao sa uvođenjem vanrednog stanja, a iskomplikovao se po otvaranju obdaništa u koja sada, prema preporuci Vlade Srbije i kriznog štaba, mogu da budu smeštena samo ona deca čija oba roditelja dostave potvrdu da su ponovo počela da rade.

Takve dece je malo kažu u kragujevačkom Udruženju privatnih predškolskih ustanova – svega petina od oko 2. 000 mališana koji su već upisani. Podrazumeva se i da deca treba da budu zdrava, a svi vrtići moraju da budu propisno dezinfikovani i da poštuju sve mere zaštite od zaraze, što iziskuje dodatne troškove.

Pozivajući se na potpisane ugovore sa gradom, pomenuto udruženje je alarmiralo javnost, navodeći da će u novonostalim okolnostima, sa daleko manjim prihodima i kud i kamo manjim sredstvima koja daje grad – privatni vrtići podneti najveći teret krize.

„Svoj doprinos prevazilaženju teške situacije dali smo time što smo imali razumevanja za ovakvu odluku vlasti u vreme vanrednog stanja, što smo očuvali radna mesta i isplaćivali zarade za blizu 400 zaposlenih, a sada ćemo samostalno podneti trošak za obezbeđivanje svih neophodnih higijenskih uslova za očuvanje zdravlja dece i zaposlenih.”

U protestnom pismu javnosti, vlasnici privatnih predškolskih ustanova su naveli i da je Kragujevac jedina lokalna samouprava koja je obustavila sufinansiranje, ali i da gradonačelnik, uprkos pozivima, nije želeo da razgovara sa njima.

Kragujevačka opozicija kao da je jedva čekala ovaj trenutak, pa je sinhronizovano krenula u napad na gradonačelnika Nikolića i naprednjačku vlast, izdajući gotovo istovetna saopštenja, čije osnovno pitanje parafraziramo: „Pa zar vi hoćete da se borite za našu decu tako što ćete da uništite njihove roditelje i naudite privatnim vrtićima koji su vam pomogli kad nije bilo dovoljno mesta u gradskim obdaništima!?”

Sa ovakvom dušebrižničkom porukom u različitim varijantama oglasili su se Zajedno za Šumadiju, Demokratska stranka, Stranke slobode i pravde (SSP) i organizacija „300 Kragujevčana”.

Demokrate u saopštenju, između ostalog, navode: „To da su za predstavnike SNS-a ugovori, zakoni i propisi nebitni, uverili smo se bezbroj puta za ovih osam godina.” „Umesto da razmišljamo o otvaranju novih vrtića u delovima grada gde za tim postoji potreba, dolazimo u situaciju da se borimo za opstanak postojećih”, kažu u organizaciji „300 Kragujevčana”. Iz SSP-a dodaju: „Smatramo da grad ne sme da gubi iz vida da će ukidanje subvencija dovesti do masovnog ispisivanja dece iz vrtića, što će opet za posledicu imati otpuštanje velikog broja radnika koji su zaposleni u vrtićima.”

Ako se, međutim, pogledaju gradske finansije, koje je korona očerupala, stvar je krajnje jednostavna, da ne kažemo prosta: u budžetu nema para, jer je država oslobodila poslodavce plaćanje poreza na zarade, a to je osnovni prihod svih lokalnih samouprava u Srbiji. Kragujevac na taj učini ubira čak 70 odsto svojih prihoda.

Osim što je skresala budžetska sredstva za sufinansiranje privatnih vrtića, kragujevačka vlast je zbog korone morala da stopira i nekoliko važnih infrastrukturnih poslova. To dovoljno govori o težini ekonomske situacije, koju prema rečima gradonačelnika Nikolića, opozicija koristi za „udaranje šamara” u predizbornoj kampanji.

„Ideja o osnivanju privatnih vrtića je bila moja, a vlasnici su došli do sigurnog i unosnog posla. Ulaganja su im se isplatila za godinu dana, a sada svi oni žele da parama grada i Kragujevčana sačuvaju svoja privatna preduzeća. Svi su oni, mahom, vezani za jednu opozicionu političku partiju, koja ovu situaciju koristi da udari šamar vlasti u predizbornoj kampanji. Pošto izvrću istinu, sada će svi oni, pod izgovorom da Radomir ne da pare, tražiti pare od roditelja, a grad nema zakonskog osnova da plaća za roditelje čija deca ne idu u obdaništa”, izjavio je gradonačelnik Nikolić na Televiziji „Kragujevac”, pozivajući vlasnike privatnih vrtića da se obrate bankama ako im nedostaje novac za tekuću likvidnost.