Kami – savremeni Prometej

Možda nijedan autor druge polovine 20. veka nije tako lucidno i tačno naznačio njegove osnovne traume i dileme, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, kao što je to učinio francuski filozof i pisac Alber Kami. Kroz njegova filozofska i književna dela, kroz novinske tekstove takođe, svaki osetljivi pojedinac mogao je ne samo da čuje odgovore na našu sadašnjost, da čuje glas savremenog Prometeja, nego i poruku koja je odzvanjala našim „kavkaskim” prostorima – pobuniti se protiv svoje sudbine, protiv ustaljenog poretka, bio on božanski ili ljudski, i istovremeno istrajavati u apsurdu, uprkos apsurdu, prihvatiti jedini svet koji nam je dat kao Sizif svoju sudbinu.

Iako je svojevremeno Sartr pišući o Marksu rekao da njegova filozofija nije mrtva zato što nisu prevaziđene okolnosti koje su je stvorile, danas bismo mogli reći to isto za Kamijevu filozofiju. Ne samo da se okolnosti koje su je stvorile nisu promenile nego je apsurd dostigao razmere koje bi možda i samog Kamija zapanjile. Uz sva dostignuća na duhovnom i tehničkom planu, čovek nije postao ništa srećniji, naprotiv još je nesrećniji, i dalje drugi odlučuju o njegovoj sudbini, zaodenuti u nove tiranske odore, a svaki diktator u bilo kom kraju sveta uzima na sebe božanske prerogative i odlučuje šta je pravda, šta je moral i koji je zakon najbolji za njegove podanike.

Taj najveći pobunjenik druge polovine 20. veka ponovo je među nama, ovog puta sa studijom Morvana Lebeka, naslovljenom jednostavno Kami, objavljenom još 1963, samo tri godine posle tragične i apsurdne Kamijeve smrti u slupanom automobilu i sa neupotrebljenom voznom kartom u džepu za povratak u Pariz. Delo je objavila Matica srpska, u prevodu Marije Blagojević, Ivane Vilić i Milanke Mikić, a propraćeno je iscrpnom hronologijom i bibliografijom, koju je sačinio Dobrilo Aranitović. Kroz poglavlja „Sunce i istorija”, „Apsurd”, „Čovek, samo čovek”, „Izgnanstvo i kraljevstvo” i „Kami danas”, Lebek nas iznova podseća na jedan izuzetan duh, u kome su se ljudsko i filozofsko tako dobro razumeli i osluškivali da njihov razgovor i danas s pažnjom slušamo.

(Iz knjige „Predlog za čitanje” objavljene 2000. godine u izdanju Biblioteke grada Beograda)