Gvantanamo sprema lavinu žalbi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 13. juna – Američke vlasti mogle bi da budu suočene s lavinom žalbi zatočenika njihovog zloglasnog zatvora u vojnoj bazi Gvantanamo (na Kubi). Situacija liči na veleobrt – da osumnjičeni za terorizam uzvrate optužbama da su su ih uhapsitelji nelegalno lišili slobode.

Novo stanje proizlazi iz jučerašnje odluke ovdašnjeg Vrhovnog suda kojim je osporena strategija administracije Džordža Buša prema ratnim zarobljenicima, kojom je u pomenutom karipskom kazamatu stvoren „paralelni sistem bez presedana”, kako je danas ocenio „Vašington post”. Sudije su, odnosom glasova 5:4, poručile vladi da nema pravo da gvantanamske pritvorenike drži izvan američkih normi i da ih, praktično „beskonačno”, drži u ćelijama – a da ih ni za šta konkretno ne optuži.

S turneje po Evropi Buš je poručio da će se povinovati sudskoj odluci iako se s njom ne slaže. Portparol Bele kuće Toni Frato je istovremeno, kao i njegov šef, potencirao detalj da je sud bio „podeljen”, ali je pojačao pristup rečima kako „nema sumnje” da je pomenuto rešenje „oštetilo našu sposobnost da zaštitimo zemlju”.

Rasplamsala se polemika. Aktivisti za ljudska prava, branioci zatočenika, kao i republikanskoj Beloj kući opoziciona demokratska parlamentarna većina, pozdravljaju odluku suda kao još jedan dokaz „promašenosti” Bušove politike, čiji je rejting, i inače, spao na vrlo niske grane. Simpatizeri vladajućih metoda ističu, međutim, da je Vrhovni sud prisvojio” nadležnosti izvršne i zakonodavne vlasti, kao i da bi primenom njegovog rešenja „mogle da budu oslobođene vrlo opasne osobe”.

Ko je i koliko opasan, nije precizirano ni šest godina posle slanja u Gvantanamo više stotina osumnjičenih da su članovi Al Kaide i talibana i borci „van zakona”. Tamo ih je, navodi se, još 270 (oko sto su iz Jemena) od kojih je polovina, po vašingtonskoj administraciji, suviše opasna da bi bila oslobođena, iako dosad nije našla dovoljno dokaza za to.

I – šta sad? Naslućuje se – produženi proces preispitivanja u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, koje su sada mahom obuzete predizbornim angažmanima.

U sukobu su – principi. Slobode i bezbednosti.

S jedne strane, tvrdi se da su potrebni vanredni postupci kako bi se država odbranila od reprize atentata kakvi su 11. septembra 2001. godine izvedeni otetim putničkim avionima. S druge, kucnuo je čas da se Amerika iz stanja vanrednih mera vrati standardima svog redovnog poretka.   

Po svemu sudeći, konstatuje prestonični list, nedoumice bi mogle da se protegnu i da se ispostave kao izazov novom predsedniku koji na dužnost treba da stupi krajem prvog meseca sledeće godine. Favoriti za tu funkciju – demokrata Barak Obama i republikanac Džon Mekejn – ispoljili su dozu uzdržanosti u reagovanju na odluku Vrhovnog suda. Obojica obećavaju, inače, da će – ako se domognu predsedničke dužnosti – „zatvoriti Gvantanamo”, čiji je režim mimo međunarodnih i domaćih normi, i po lokalnom i po globalnom istraženom mišljenju – znatno smanjio prestiž Amerike.