Diskretni heroji iz domova za stare

Tokom vanrednog stanja među najdramatičnije trenutke svakako spada pojava virusa korona u domovima za stare u Nišu i Negotinu. Te vesti su zabrinule javnost, razboleli su se korisnici i zaposleni koji o njima brinu, veliki je bio i broj preminulih, a takav ishod bio je izvestan i na osnovu iskustava drugih država u borbi protiv nove svetske pošasti.

Broj od 149 zaraženih među zaposlenima u socijalnoj zaštiti , inače 1,25 odsto od ukupnog broja zaposlenih, nekako ostao je neprimećen. A, to je nakon zdravstva - najveći broj zaraženih u jednom sistemu. Malo se zna da su zaposleni u domovima za smeštaj najugroženijih, starih, osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, bez naredbi i uredbi, odlučili da ne napuštaju svoje korisnike. Bile su to njihove profesionalna, a, iznad svega ljudska odluka, da život u doba korone nastave u domu, sa ljudima o kojima se svakodnevno brinu, sa kojima se raduju, tuguju, rešavaju njihove probleme.

̶  Prijavila sam se u prvoj grupi za petnaestodnevnu preventivnu izolaciju u ustanovi  ̶  seća se Aleksandra Lazić, viša medicinska sestra u Gerontološkom centru Obrenovac i dodaje da je to bila prilika i da se  podsete koliko znače dobri međuljudski odnosi u kolektivu.  ̶  Svesni ozbiljnosti situacije ukoliko bi došlo do unošenja virusa u domove, prema preporuci Ministarstva za rad i socijalna pitanja, svi zaposleni su imali isti stav „ako bude potrebno računaj na mene”.  Svi smo bili zdravi i čvrsto rešeni da tako i ostane, sećajući se iskustva iz 2014. sa poplavama.

̶  Kada su nas ljudi o kojima godinama brinemo kao o svojim najbližima pitali kako smo i kako su nam deca, bura emocija je bila neminovnost. Svojima smo se telefonom javljali kasno uveče, tek kada su svih 310 korisnika bili namireni i usnuli. Porodice znaju da radimo posao koji se ne završava odlaskom kući. Majka sam troje savesne i odgovorne dece. Suprug i ja verujemo da je i ovo način da deca odrastu u ljude snažnog karaktera – dodaje Aleksandra Lazić.
O strepnji da li je sve pod kontrolom govori Goran Petković, rukovodilac RJ Tešice, Gerontološkog centra „Jelenac” u Aleksincu.

– Dolazio je dan testiranja i strepnja je postala neizmerna, da li su svi negativni ma kovid testu, iako sam ih celog života osnaživao da budu  ̶  pozitivni. Bojan, radnik na održavanju, šeta i puši, kaže da veruje u mene i sve nas i da moraju svi rezultati da budu negativni. Razmišljam, da li smo sproveli sve mere. Možda je nešto promaklo, imamo 276 korisnika sa mentalnim i intelektualnim teškoćama. Stiže prvih 50 rezultata… svi negativni – vraća se u prošle dane Petković, koji je boravak u karantinu započeo sa prvom grupom kolega, a zatim i nastavio sa drugom.
Neprekidni boravak sa štićenicima za Petkovića je novo iskustvo zbog koga će insistirati na tome da se naka od ustaljenih pravila ponašanja u Domu preispitaju. Sada, kaže, shvata koliko zadovoljstvo predstavlja čak i odlazak do seoske prodavnice.

O nevidljivim herojima u doba pandemije, kako prof. dr Miroslav Brkić sa Fakulteta političkih nauka, naziva zaposlene u socijalnoj zaštiti, govore i mnoga svedočenja na sajtu Komore socijalne zaštite.

Navodeći šta spaja Aleksinac, Novi Sad, Beograd, Krupanj i Obrenovac on kaže:„U njima se nalaze domovi za smeštaj najugroženijih, u njima rade Peca, Ana, Miloš, Sara, Jasmina, Ivan...”

– Zahvaljujući ovim ljudima spadamo među zemlje sa najmanje zaraženih i umrlih u institucijama socijalne zaštite u Evropi, iako možda drugačije deluje, jer oni ne brinu već žive sa svojim korisnicima  ̶  naglašava profesor.

Podsećanja radi u Srbiji rade 303 privatna i državna doma sa 23.129 korisnika. Od početka epidemije, prema podacima resornog Ministarstva, virus je registrovan u ukupno  43 ustanove što je oko 14 odsto. Zaraženo je ukupno 574 korisnika ili 2,48 odsto od ukupnog broja korisnika.