Švedski model borbe protiv kovida 19 pao na ispitu

„Eksperiment je uspeo, ali je pacijent mrtav”, ovako bi se bez zluradosti mogao opisati dosadašnji učinak kontroverzne švedske strategije u borbi protiv virusa korona, na kojoj su joj donedavno zavideli u „zaključanom” ostaku Evrope.

Jedina skandinavska zemlja u kojoj su u vreme epidemije osnovci išli u školu, a građani mogli slobodno da se voze gradskim prevozom, sede po kafićima ili odlaze u frizerske salone beleži neslavni rekord – više od 30.000 zaraženih i čak 3.679 umrlih od posledica kovida 19.

Iako nije bilo strogih mera kao u susednim zemljama, od Šveđana koji su stariji od 70 godina zatraženo je da ne izlaze iz stanova, a da zaposleni, ako mogu, rade od kuće. Otkazani su sportski događaji, srednje škole i fakulteti su prešli na onlajn nastavu, a postajala je i zabrana okupljanja više od 50 ljudi.

Ipak, rezultat ovih liberalnih mera, koje su su svodile na preporuku građanima „držite socijalnu distancu i preuzmite odgovornost za svoje postupke”, pokazao je opasnu manjkavost. Švedska danas ima 358 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, u odnosu na 267 u SAD, gde epidemija takođe ne jenjava. Kad se pogledaju ostale nordijske zemlje, koje su primenile stroge karantinske mere, upadljivo je da je švedski model pao na ispitu: Danska ima 93 umrlih na milion stanovnika, Finska 53, a Norveška 44.

Iako su mnogi stručnjaci i epidemiolozi odavno upozoravali da izbegavanje uvođenja nekih prisilnih mera može imati katastrofalne posledice, pohvale na račun Švedske stizale su čak i iz Svetske zdravstvene organizacije. Tako je dr Mark Rajan, ekspert za vanredne situacije, krajem aprila rekao kako je ovo model za budućnost, jer su švedske vlasti, umesto totalne blokade i karantina, uvele mere koje su se oslanjale na samokontrolu i disciplinu građana. Švedska je, ipak, počela da postepeno revidira strategiju u borbi protiv virusa. Naročito posle saznanja da je polovina starijih od 70 godina koji su umrli od posledica kovida živela u domovima za stare, zbog čega je otvorena i istraga. Kako javlja Blumberg, premijer Stefan Leven planira da potroši dodatna 203 miliona evra na zdravstveno osoblje kako bi se zaštitila starija populacija. Iako nije uvodila zabrane kretanja, vlada u Stokholmu je preporuku građanima da se uzdržavaju od putovanja u inostranstvo produžila do polovine jula. Direktor agencije za javno zdravlje Johan Karlston je, uz maksimalne mere opreza, preporučio kraća putovanja unutar zemlje, ali je dodao da zbog rizika od prenošenja virusa još ne bi trebalo ići u posetu starijom osobama.

Krajem aprila njujorški statističar i stručnjak za rizike Nikolas Nasim Taleb – autor čuvenog bestselera „Crni labud”, o fenomenu nepredvidivih događaja i teoriji verovatnoće – na „Tviteru” je upalio alarm: „Zaustavite to sr..e. Švedska je uradila groznu stvar u poređenju s Norveškom, Danskom i Finskom”.

Uplašeni posledicama preporuka glavnog državnog epidemiologa Andersa Tegnela, koji je bio protiv karantinskih mera, 22 naučnika i lekara oglasili su se 14. aprila apelom u dnevnom listu „Dagens niheter”: „Pristup u borbi protiv epidemije mora se promeniti radikalno i brzo. Kako se virus širi, moramo povećati socijalnu distancu. Političari moraju da intervenišu, jer nemamo alternativu.”

Novinarka Elizabet Osbrink, poznata kritičarka ovakvog pristupa vlade, kaže za kanal Frans 24 da se mnogi ljudi ponašaju kao da uopšte nema epidemije i ne drže potrebnu socijalnu distancu”.

Virusolog Lena Ejnhorn kaže da epidemiološka situacija ne bi bila tako katastrofalna da je Švedska sprovela širok program testiranja građana na kovid, ali i na prisustvo antitela, posebno kod starijih osoba.

„Da je Švedska uvela obavezan 14-dnevni karantin za sve članove porodice obolelog ne bismo imali ovakvu sliku. Da je država na neko vreme zatvorila restorane postajala bi manja mogućnost širenja ove kapljične infekcije putem vazduha”, ističe Ejnhornova. Iako je parlament, na predlog vlade levog centra, još 7. aprila doneo zakon po kojem je moguće uvoditi privremene i brze mere za zaštitu zdravlja, država je glavnu reč prepustila glavnom švedskom epidemilogu AndersuTegnelu, koji je u međuvremenu postao ne samo poznat, već i veoma popularan.

Šefica diplomatije An Linde se početkom maja u razgovoru za francusku televiziju pravdala kako ovakav pristup u borbi protiv epidemije nije pokušaj stvaranja „masovnog imuniteta”, već da se uspori širenje virusa.

Za Elizabet Osbrink glavni problem je što se vlada sve vreme zaklanjala iza struke. Odluke koje se donose su političke i švedski političari su morali da preuzmu vidljiviju odgovornost u borbi protiv epidemije, kao što je slučaj u drugim nordijskim zemljama, smatra ova novinarka.