Podelom se stvara tuđa država na tlu Srbije

Tačno je ono što je u članku navedeno – da nam je Rusija ključni faktor podrške kad je reč o Kosovu i Metohiji (KiM) i da bi, da nije protivljenja Moskve, Priština odavno bila u OUN. Tome se može dodati da nam Rusija svesrdno pomaže u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta na celoj našoj teritoriji, i da ostaje dosledna stavu da se sporovi oko KiM rešavaju na osnovu međunarodnog prava i u okviru Rezolucije SB UN 1244. Rezolucija nam je dala tapiju na KiM. Njeno poštovanje od nas zahteva da u pregovorima s prištinskom stranom polazimo od toga da je KiM deo Srbije i da pregovore vodimo u tim okvirima.

Tačna je i konstatacija da „neki mediji i društvenopolitički centri” daju iskrivljenu sliku delovanja Rusije u vezi s kosovskim pitanjem, ali po onom kako se interpretira stav Rusije o tome u predmetnom članku, može se reći da ni g. Anđelković ne zaostaje za njima. Rusija stalno ističe da će prihvatiti samo ono rešenje koje odgovara interesima Srbije i koje je u skladu s normama međunarodnog prava, a u članku se navodi da bi Rusija prihvatila i ono što nije u interesu Srbije niti je u skladu s međunarodnim pravom. Simptomatično je i to što se u članku za naziv naše pokrajine ne upotrebljava ustavni termin, već preimenovani naziv koji je u upotrebi prištinskih vlasti.

Šta je pisac članka hteo da iskaže kada navodi da Moskva želi da nam pomogne tako što bi iz pregovaračkog procesa proistekao takav dogovor po kojem interesi srpskog naroda ne bi bili potpuno pogaženi. Zar da Srbija od pregovora očekuje samo toliko – da joj interesi ne budu potpuno pogaženi? Da li to iz ruskih stavova proizlazi? Da li to Srbija zaslužuje i da li je toliko nisko pala da samo to može da očekuje?

Pominje se i podela Kosova kao „izbalansirana uzajamnost” u pregovorima i kao mogućnost za kompromis, a da se ta opcija u Moskvi ne shvata kao ponižavanje za Srbiju, uz ogradu – ako je ona za Srbiju prihvatljiva. Podela Kosova je loš primer izbalansirane uzajamnosti u pregovorima i loš primer za tumačenje ruskog stava o Kosovu. To ne može biti opcija prihvatljiva za Srbiju. Stavljanjem te opcije za primer po kojem bi se tumačio ruski stav o Kosovu, taj stav se stavlja na tanak led izložen rizicima sumnje i nepoverenja u sam stav, jer podela Kosova je nenaknadiv gubitak za Srbiju.

Podelom KiM stvorila bi se tuđa država na tlu Srbije, na onom delu KiM koji bi Srbija izgubila podelom. Srbija bi u svom trbuhu dobila neprijateljsku državu. Prištinske vlasti već sad imaju plan o lažnom optuživanju Srbije: za genocid, za ratne zločine, za silovanja, za ratnu štetu, a to će moći realizovati tek kada im Srbija prizna državu i kada dobiju prerogative međunarodno priznatog pravnog subjekta.

Omogućavanjem stvaranja tuđe države Srbija bi učinila greh prema Srbima koji bi ostali u toj državi. Bili bi izloženi asimilaciji i nestanku poput Srba u Albaniji. Potresni su slučajevi sudbine Srba iz okoline Skadra koji ne znaju srpski jezik i samo im je u svesti ostalo da su bili Srbi.

Stvaranjem tuđe države Srbija bi učinila neoprostiv greh prema srpskoj kulturi. Crkve i manastiri i drugi spomenici kulture koji se nađu u toj tuđoj državi pripadaće toj državi, kao što Aja Sofija, remek-delo grčke kulture, danas ne pripada Grčkoj, već Turskoj.

Da se podsetimo, velike zapadne sile stvorile su početkom 20. veka državu Albaniju. Sada pokušavaju da stvore još jednu državu Albanaca, i to na tlu Srbije, ali im to ne uspeva zbog principijelnog stava Rusije i Kine u SB. O tome, na sreću ili nesreću Srbije, odlučuje Srbija. Da bi se od celog Kosova i Metohije, ili od njegovog dela nakon podele, stvorila nova država potreban je potpis Srbije. Većina sveta ne priznaje sadašnje Kosovo za državu. Ne priznaje ga ni pet država Evropske unije. Drugi ga ne priznaju, o budućnosti Srbije je reč, pa kakvog smisla i logike ima da ga Srbija prizna? Srbija bi time izneverila ne samo svoje interese, već i zemlje koje su na njenoj strani, a posebno Rusiju i Kinu. Uradila bi nešto što bi bio svetski presedan – prekršila bi međunarodno pravo da bi učinila nešto što je na njenu štetu. Pri preduzimanju tog sudbonosnog čina treba upitati za mišljenje ranije i buduće generacije ove zemlje. Treba se prisetiti i Ustava, koji u preambuli proklamuje da je Pokrajina KiM sastavni deo teritorije Srbije. Odstupanje od te odrednice zahtevalo bi promenu Ustava, o kojoj bi se moralo odlučivati republičkim referendumom (član 203. stav 6. Ustava).

Pravnik, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista