Filozof iz Bora u prepisci sa Čomskim

Filozofiju jedni smatraju naukom, drugi veštinom, a neki i umetnošću. Za mladog Ivana Vučkovića ona je život. Ovaj tridesettrogodišnji master filozof, srednjoškolski profesor, esejista i pesnik iz Bora svoju intelektualnu radoznalost zadovoljava i u razmeni ideja s velikim umovima današnjice. Nedavno je otpočeo prepisku sa Noamom Čomskim, američikim filozofom i lingvistom, jednim od najuticajnijih živih mislilaca s kojim je preko imejla nedavno napravio i kraći intervju, ekskluzivno ga poklonivši „Politici”. Za naš list, Vučković kaže da se nada da će biti u prilici da uradi i opširniji razgovor s ovim znamenitim intelektualcem.

„Budući da je profesor Čomski više nego zauzet, odgovori koje sam dobio su okvirni te je i intervju kraći. Naravno, i profesor je svestan te činjenice jer mi je i pomenuo da, zbog prevelikih obaveza, nije mogao duže i više da odgovara te da se zbog toga ne naljutim. Imajmo u vidu i da će Čomski, nadamo se, kroz nekoliko godina postati stogodišnjak. Zbog toga, a i zbog njegovog gustog rasporeda, odgovorima sam više nego zadovoljan”, napominje Vučković, dodajući da sa Čomskim još ima intenzivnu komunikaciju.

Ne libeći se da samoinicijativno stupi u kontakt sa čuvenim misliocima, naš sagovornik je svojevremeno napravio intervju i s Hansom Ulrihom Gumbertom, profesorom Univerziteta Stanford, s kojim i dalje povremeno razmenjuje ideje. Sve je počelo pre deset godina, kad je Vučković bio gost Taize kampa u Francuskoj.

„Tamo sam upoznao jednog momka koji je na Stanfordu studirao društvene nauke. Preko njega sam došao do profesora Gumbrehta. Upravo me je profesor, odnosno Stanford, preporučio pa sam dobio poziv na Univerzitet u Beču, gde sam prošle godine učestvovao na nekoliko predavanja. Bilo je to ogromno, nezaboravno iskustvo. Očekujem da doktorande koje sam tamo upoznao dovedem kod nas da ostvarimo bližu saradnju kroz predavanja i prevode”, objašnjava Ivan.

Upravo zahvaljujući boravku u Beču, Vučković je dospeo i do Čomskog.

„U neformalnim razgovorima, na pauzama uz kafu, nekoliko puta sam kolegama pomenuo Čomskog pa sam preko njih uspeo da dođem i do njegove zvanične adrese. Obratio sam mu se i predstavio, razmenili smo nekoliko imejlova. Tako sam od profesora Čomskog direktno dobio drugačiju perspektivu mogućeg razumevanja njegovih dela. On je izvanredan čovek čija dela obuhvataju širi spektar analize različitih društvenih događaja, od Vijetnamskog rata naovamo, uključujući i dešavanja na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji. Stoga, uticaj i značaj ovog mislioca se ne može zaobići. On će tek postati aktuelan”, ističe Vučković.

Promocija kritičkog mišljenja

Ivan Vučković godinama nastoji da animira srednjoškolce da zavole filozofiju i shvate njen značaj. Zato je oktobra 2019. u Boru pokrenuo besplatnu malu gradsku filozofsku školu „Linkej”. Trenutno ima petnaestak polaznika s kojima radi na promovisanju filozofije i kritičkog mišljenja. Posle pauze zbog pandemije kovida 19, škola bi trebalo da uskoro nastavi s radom.

Intervju Ivana Vučkovića s Noamom Čomskim

Profesore, da li mediji i društvene mreže imaju previše uticaja (na mlade) u modernom društvu?

Da, svakako. Ali mislim da pitanje nije u tome da li je to previše ili premalo, već kakav uticaj imaju. Procenu njihove snage i uticaja treba sagledavati kroz to kakav je zapravo uticaj u pitanju.

U svom životu ste bili svedok mnogih političkih i društvenih promena. Da li ste možda pomalo nostalgični oko nekih od tih vremena?

Ivane, te promene su uvek bile ili promene nabolje ili promene nagore, ali ipak ne mogu se setiti baš nijednog tako izvanrednog perioda koji bi trebalo da zaslužuje moju nostalgiju.

Šta znači biti moderan mislilac i da li filozofija i dalje ima realnu društvenu moć?

Kada razmislim, sebe ipak ne vidim kao nekoga ko je moderni mislilac već ipak više poput nekoga ko suštinski pokušava da razume svet događaja i ideja. Što se moći ideja (odnosno moći filozofije) tiče – ona i dalje postoji i može se potencijalno koristiti za dobro ili loše.

Obrazovanje i znanje – kako bi trebalo definisati ove pojmove danas?

Zapravo, ne bih ni pokušavao da ove pojmove definišem, već bih, umesto toga, probao da se fokusiram na kritičku analizu zvaničnog obrazovnog sistema pa da tako probam da pronađem način da taj sistem unapredim te time poboljšam i znanje.

Na kraju, ali ne i najmanje važno – odnosi Kine i Amerike nakon pandemije korone? Da li se plašite za razvoj budućih događaja?

Da. Odlično pitanje. Veoma sam zabrinut u vezi s pomenutom temom. To što se trenutno događa je izuzetno opasno. Kao što sam pre nekoliko dana već rekao za „Gardijan” (a i mi smo razgovarali o tome, Ivane) – Tramp je odgovoran za smrt hiljade Amerikanaca koristeći pandemiju virusa korona kako bi poboljšao svoje izborne šanse i, naravno, kako bi napunio džepove.