Farmaceutski džinovi nisu hteli da rade na vakcini

Najveće farmaceutske kompanije nisu 2017. godine prihvatile predlog Evropske komisije da rade na vakcini protiv patogena kao što su virusi korona, saznaje „Gardijan”. Taj plan su pre tri godine izneli predstavnici EK u Inicijativi za inovativne lekove (IMI), javno-privatnom partnerstvu koje podržava najnaprednija istraživanja u Evropi.

Smatrali su da bi to olakšalo razvoj i odobrenje vakcine protiv prioritetnih patogena pre izbijanja zaraze. Predlog su odbacili predstavnici industrije, članovi Evropske farmaceutske federacije, koju čine neke od najpoznatijih kompanija: „Glakso Smit Klajn”, „Novartis”, „Fajzer”, „Lili” i „Džonson i Džonson”.

Ovo je otkrio briselski istraživački centar Opservatorija korporativne Evrope (CEO), analizirajući odluke IMI, tela koje ima budžet od pet milijardi evra iz fondova EU i privatnih donacija.

Otkako je počela pandemija i postalo jasno da ne postoje ni lekovi ni vakcine za ovu vrstu patogena, farmaceutske kompanije su se našle na udaru kritika da nisu radile na medikamentima za zarazne bolesti jer su oni daleko manje profitabilni od onih za hronična oboljenja. Prema jednom istraživanju, 20 najvećih kompanija je prošle godine započelo oko 400 istraživačkih projekata. Od toga broja polovina se bavi kancerom, a svega 65 infektivnim bolestima.

U izveštaju CEO, neprofitne grupe koja istražuje uticaj lobiranja korporacija na politiku EU, kaže se da je evropsko telo, umesto da svojim radom nadomesti propuste tržišnog pristupa tako što će ubrzati razvoj inovativnih lekova, više podržavalo uobičajene prioritete tržišta. Pominje se objava sa sajta IMI, koja je u međuvremenu uklonjena, a u kojoj se reklamira članstvo u inicijativi kao „ogromna ušteda, jer se u okviru IMI rade isti projekti koje bi pojedinačne kompanije svakako morale da rade”.

Predstavnica IMI rekla je za „Gardijan” da izveštaj netačno sugeriše da inicijativa nije obavila svoj posao zaštite Evropljana propustivši priliku da pripremi društvo za pandemiju kovida 19. Navela je da je predloženo istraživanje bilo malog opsega, fokusirano na stare modele testiranja na životinjama i kompjutersku simulaciju.

Takođe, predlog je u to vreme imao konkurenciju u drugim prioritetima, uključujući istraživanja tuberkuloze i autoimunih bolesti. Pomenula je da su zarazne bolesti i vakcine od početka njihov prioritet i podsetila na projekat „Zapi”, vredan 20 miliona evra, pokrenut posle pandemije ebole.

CEO tvrdi da su zbog uticaja farmaceutskih džinova na agendu IMI dominantni postali interesi industrije, dok su zanemarene bolesti koje prate siromaštvo i virusi poput korone. Pozivaju se i na zvanični izveštaj o evaluaciji rada tog tela, u kojem se kaže da ono jeste omogućilo globalnim kompanijama da sarađuju s malim i srednjim preduzećima i fakultetima, ali da je teško identifikovati pozitivne socioekonomske efekte.

Briselski istraživački centar takođe navodi da zbog dominacije farmaceutskih džinova u IMI nema dovoljno ulaganja u lekove protiv bolesti koje je SZO označila kao prioritetne.

Za sedam od 25 sektora koji su tako označeni IMI nema projekte, uključujući terapiju za neonatalne poremećaje i postporođajno krvarenje, a uloženo je u 17 projekata za Alchajmerovu bolest, dijabetes i kancer, gde već postoje značajna globalna istraživanja (i velika mogućnost zarade), pa CEO pita da li je novac evropskih poreskih obveznika adekvatno potrošen.

Predlog Evropske komisije iz 2017. za unapređenje „biološke spremnosti” odnosi se na podršku projektima kompjuterske simulacije i unapređenju analize modela testiranja na životinjama kako bi se ubrzao proces odobravanja lekova i vakcina protiv virusa korona. IMI je takođe bio protiv finansiranja projekata sa koalicijom Cepi iz Osla, koja se bavi upravo terapijom za MERS i SARS, oba iz porodice virusa korona.

Od osam kandidata za vakcinu protiv kovida 19, koji su u naprednim fazama testiranja, samo jedan je u Evropi, i to u Velikoj Britaniji, koja više nije deo EU. Razvija se na Oksfordu, a šanse da bude uspešna procenjuje se na oko 50 odsto.