Irci šokirali EU

PRVO FRANCUZI, ZATIM HOLANĐANI, SADA IRCI. Evropski ustav, bez obzira kako je njegovo ime, nikako da stane na noge. Reforma EU za koju se članice bore već gotovo dve decenije jednostavno ne uspeva da „prođe” kod građana.

Referendum u Irskoj o Lisabonskom ugovoru završen je neuspehom Evropejaca. Većina Iraca izašlih na biračka mesta,53,4 odsto, glasala je protiv usvajanja Lisabonskog ugovora – dokumenta koji predviđa ozbiljnu reformu EU. Time je Irska ostala usamljena u evropskoj porodici gde je, dosad, 18 nacionalnih parlamenata ratifikovalo dogovor iz glavnog grada Portugala.

Rezultat irskog glasanja grozničavo je iščekivan u Briselu i drugim evropskim prestonicama. Strah od irskog „ne”rastao je s približavanjem 12. juna – dana određenog za referendum. Uznemireni evropski političari nevešto su pokušavali da nelagodnost i zebnju prikriju optimističkim prognozama.

A onda je „pukla” irska referendumska bomba i najcrnje prognoze postale su stvarnost. Irska je šokirali Evropsku uniju i gurnula je u duboku političku krizu.

Prva reagovanja vodećih evropskih političara na irsko „ne” bila su šarolika. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi oglasili su se zajedničkim saopštenjem u kome su se izjasnili za nastavak procesa ratifikacije Lisabonskog ugovora. Češki predsednik Vaclav Klaus ima drugačije mišljenje.

„Projekat Lisabonskog ugovora završen je odlukom irskih birača i njegova ratifikacija ne može biti nastavljena”, smatra šef češke države.

Predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering razmišlja drugačije.

„Sve dok reformski ugovor ne stupi na snagu treba odustati, možda uz izuzetak Hrvatske, od daljeg širenja Evropske unije”.

Nekako najradikalnije procenjuje novonastalu situaciju šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer. Nemački ministar ne isključuje mogućnost da se Irskoj preporuči da napusti članstvo u Evropskoj uniji.

Politički analitičari smatraju da Unija, u ovom trenutku, ima na raspolaganju tri puta za izlazak iz ove krize. Prvi je da Unija jednostavno odustane od bilo kakvih političkih reformi i nastavi da funkcioniše po postojećim pravilima i principima. Zagovornici ovog rešenja smatraju da je EU dosad pokazala kako može da uspešno „živi” po sadašnjoj formuli i u situaciji kada ima 27 članica.

Drugo, neuporedivo komplikovanije rešenje, jeste da se pokrenu pregovori o nekom novom paketu reformi što bi sigurno potrajalo nekoliko godina.

Treća mogućnost je da se, posle izvesnog vremena, Ircima ponudi još jedna šansa za usvajanje Lisabonskog ugovora.

Kojim putem će krenuti Evropska unija znaće se veoma brzo. U Briselu će 19. i 20 juna biti održan samit EU na kome će Evropljani pokušati da pronađu izlaz iz sadašnje krize.

PROTEKLE NEDELjE OPET JE PRIKUPLjAN NOVAC ZA AVGANISTAN. U Parizu je održana međunarodna konferencija – učestvovali su predstavnici 68 država i 17 međunarodnih organizacija – na kojoj se razgovaralo o novoj finansijskog injekciji režimu u Kabulu.

Predsednik Avganistana Hamid Karzai došao je u francusku prestonicu sa torbom punom zahteva. Prema njegovoj računici Avganistanu je potrebno za obnovu i izgradnju – do 2013. godine – 50 milijardi dolara. Međunarodni donatori nisu, međutim, bili toliko velikodušni. Karzai je dobio obećanja „teška” 21 milijardu dolara.

Uz ova obećanja Karzai je čuo i ozbiljne primedbe na račun vlasti u Kabulu. Donatori očekuju da se Avganistan ozbiljnije pozabavi borbom protiv korupcije i konačno stane na put proizvodnji i švercu droge. Traže i da imaju detaljan uvid u trošenje novca.

Očekivanja i zahtevi donatora deluju gotovo smešno u „sudaru” sa avganistanskom svakodnevicom. Prema procenama UN lane je nasilje u Avganistanu odnelo oko osam hiljada života od čega su najmanje hiljadu i po bile civilne žrtve. Međunarodne trupe takođe su imale osetne gubitke, poginulo je više od 230 vojnika.

Podaci svetske organizacije govore i o drugim problemima. Najmanje 70 odsto od 26,6 miliona Avganistanaca ugroženo je glađu, samo 13 procenata koristi zdravu pijaću vodu, svega šest odsto ima stalno struju.Na drugoj strani proizvodnja narkotika je na rekordnom nivou pa „roba” iz Avganistana pokriva 90 procenata svetske ponude heroina i opijuma.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da bi sledeće godine u Avganistanu trebalo da budu održani predsednički izbori. Hamid Karzai želi još jedan mandat a da bi ostvario ovaj cilj spreman je da sarađuje čak i sa talibanima što se Zapadu nimalo ne dopada.

SVET TROŠI OGROMAN NOVAC NA ORUŽJE. Prošle godine na planeti je za nabavku naoružanja i vojne opreme potrošeno 1339 milijardi dolara – 2,5 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda. Statistika deluje zastrašujuće: lane je svakog stanovnika planete oružje koštalo 202 dolara.

Na delu je neshvatljivo i brutalno razbacivanje novcem posebno kada se zna da više od dve milijarde ljudi na planeti mora da živi s manje od jednog dolara dnevno.

Kao i ranijih godina SAD imaju ubedljivo najveće vojne troškove na planeti. Pored Pentagona, s budžetom od 550 milijardi dolara, Amerikanci plaćaju godišnje 200 milijardi dolara za ratovanje u Iraku i Avganistanu.