Do Magliča stižu samo najhrabriji

Maglič kod Kraljeva – Srednjovekovna tvrđava Maglič, udaljena od Kraljeva dvadesetak kilometara, jedna je od najočuvanijih od oko dve stotine sličnih u Srbiji. Sagrađena je na ovećoj uzvisini u Ibarskoj dolini i privlačna je kako za namernike tako i prolaznike magistralnim putem. Međutim, do nje mogu samo najhrabriji, rizikanti pa i odlični plivači. Jer, viseći most preko Ibra je u takvom stanju da preko njega, po nepisanom pravilu, prelazi samo po jedna ili najviše po dve osobe.

Nije u pitanju poštovanje epidemioloških mera distanciranja već mogućnost da se od više ljudi ćuprija uruši i prolaznici nađu u reci. To se pre neku godinu i desilo Mileni Luković, meštanki obližnjeg naselja, koja je tako reku prelazila i kroz napukle daske, upala u Ibar. To je je umalo nije koštalo života, a od tog događaja pomenuti most je u još težem stanju. Od prošle godine, od nabujalog Ibra on je ostao visi na pomerenim i naherenim stubovima. Lokalna vlast je učinila samo to da nadležna inspekcija postavi tablu na kojoj piše da je korišćenje mosta zabranjeno.

Ta zabrana se uglavnom ne poštuje, pa ko, na sopstveni rizik, preko mosta pređe, do utvrđenja stiže uređenom stazom. Tvrđavu su, kako se najčešće tvrdi, gradili Nemanjići u 13. veku radi vojne zaštite manastira u Ibarskoj dolini ili, prema legendi, po naredbi Jerine, žene despota Đurđa Brankovića i zato se u narodu još i naziva Jerininim gradom. U prostoru ograđenom s 270 metara bedama i osam kula, ostaci su palate, crkve, bunara... Tvrđava je odavno noću osvetljena sa dvadesetak reflektora, od kojih poslednjih meseci svetli samo jedan. Na najvišoj kuli viorila se zastava Srbije, od koje je zbog snage vetrova ostala samo iscepana krpa...

Zbog toga, a i drugih zamerki na račun rada kraljevačke turističke organizacije, bilo je kritike odbornika na poslednjoj sednici gradske skupštine. To je naljutilo direktorku Anu Mirosavljević pa je odbornike kritičare za govornicom nazvala „laicima za turizam, koje je teško slušati” naglašavajući pri tom svoju stručnost za ovu oblast. Posle intervencije predsedavajućeg ona je „laicima”, ipak, odgovorila ,,da je turistička organizacija prepoznala Maglič i značaj tvrđave za turizam, da je urađen projekat mosta. Projekat je upućen Kancelariji za javna ulaganja Srbije od koje se očekuje pomoć i raspisivanje tendera pa će novi most biti sagrađen ove godine“.

Lepo, ali pamti se da je slično obećanje direktorka Mirosavljević dala i prošle godine, a pamti se i obećanje, pred njeno imenovanje na pomenutu funkciju, da će se graditi gondole u Magliču, umesto mosta...

Dok se neko od obećanja ne ostvari, tvrđava iznad Ibra ostaje neosvojiva, što joj je, uostalom, i bila namena...