Pobuna u Fejsbuku zbog Trampa

Direktor i osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg suočio se možda s najvećim izazovom od osnivanja kompanije pošto su se zaposleni pobunili zbog njegove odluke da ne dira zapaljive poruke predsednika SAD Donalda Trampa onako kako je to uradio Tviter u vreme kada društveni mediji imaju centralnu ulogu u nemirima širom SAD, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Zaposleni u Fejsbuku pobunili su se zbog Zakerbergovog stava, kritikuju kompaniju zbog odluke da ne preduzima ništa u vezi s predsednikovim postovima povodom nemira u SAD, prenosi Beta pisanje „Fajnenšel tajmsa”, ukazujući da je nekoliko zaposlenih na višim pozicijama kritikovalo svog direktora, dok su drugi organizovali „virtuelni štrajk”.

Dok se protesti i neredi zbog ubistva Džordža Flojda šire američkim gradovima, Zakerberg je, ukazuje britanski list, primoran da brani poziciju Fejsbuka kao, kako je naveo, „institucije posvećene slobodi izražavanja”.

Tramp je u petak na Fejsbuku i Tviteru naveo da će na nasilne proteste odgovoriti vojnom silom: „Kada pljačkanje počne, počinje pucanje”. Za razliku od Tvitera koji je stavio upozorenje na post zbog „glorifikovanja nasilja”, Fejsbuk poruku nije dirao.Zakerberg je naveo da se snažno protivi tome kako predsednik nastupa, ali da treba omogućiti što veću slobodu izražavanja i da ljudi sami treba da donesu sud o izrečenom. Ipak, istog dana se pojavila vest da je imao „produktivan” telefonski razgovor s Trampom, posle čega je tokom vikenda nekoliko zaposlenih na Tviteru protestovalo zbog pozicije svog šefa.

Protest unutar najveće svetske platforme društvenih medija, kako ističe list, primorao je Zakerberga da za tri dana objavi dve poruke - jednu s objašnjenjem za svoju odluku i drugu u kojoj je ponudio 10 miliona dolara donacije za grupe koje se bore protiv rasne nepravde.

Fejsbuk je u ponedeljak saopštio da će podržati zaposlene koji učestvuju u virtuelnom štrajku i da im neće smanjivati plate.

Stotine zaposlenih u Fejsbuku protestovale su u ponedeljak zbog odluke direktora da ne radi ništa s predsednikovim zapaljivim postovima, ističe „Njujork tajms”, dodajući da je grupa u virtuelnom štrajku „pošto inače mnogi rade od kuće” jedna od mnogih koje od šefova društvene mreže traže čvršći stav prema Trampovim postovima.

Pored javnog izražavanja nezadovoljstva na Tviteru i drugde, kao i peticija zaposlenih, kompanija se suočava i s pretnjama ostavkama, ukazuje „Njujork tajms”.

Više sadašnjih i bivših zaposlenih, kako piše list, protest u Fejsbuku opisalo je kao najveći izazov Zakerbergovom rukovođenju od kada je kompanija osnovana pre 15 godina.

Lideri nekoliko organizacije rekli su posle telefonskog razgovara sa Zakerbergom da su „razočarani i zapanjeni Markovim nepojmljivim objašnjenjem da se dozvoli da Trampovi postovi ostanu”.„Mark Zakerberg misli da može staviti cenu od 10 miliona dolara na naše ćutanje. Greši”, naveo je na Tviteru predsednik grupe Boja za promenu Rašad Robinson, dok je Vanita Gupta iz Liderske konferencije za civilna i ljudska prava rekla da Zakerbergova donacija predstavlja „krvavi novac”.

Društveni mediji su postali centralno bojište za proteste u SAD, kako tehnološke platforme pojačavaju tenzije dok istovremeno obezbeđuju hroniku uživo nemira i odgovora policije koji inače možda ne bi dobili toliko pažnje, piše „Volstrit džurnal”, prenosi Beta.

Od objavljivanja video snimka hapšenja koje je dovelo do smrti Džordža Flojda, društvene mreže su oruđe širenja protesta i gneva zbog njegove smrti, ali i ljudi koji su uznemireni zbog povremeno nasilnih postupaka demonstranata i policije, ocenjuje „Volstrit džurnal” i ukazuje da društveni mediji ne samo što mogu izazvati emocije o protestima, već mogu uticati na taktiku obe strane.

Rasprave o hapšenju Flojda i potonjim protestima su izbile na prvo mesto na internetu umesto korona virusa, rekao je direktor kompanije Vajnsajt koja prati aktivnosti na društvenim mrežama i upozorio da su se diskusije s ove strane uključili zlonamerni akteri koji produbljuju podele i šire zavere s rivalskim narativima - jedan koji optužuju ekstremno levičarske grupe i drugi koji krivi ekstremnu desnicu i belačke supremasiste.

Često je teško ustanoviti s izvesnošću ko stoji iza huškačkih postova, ističe „Volstrit džurnal”.