Grčka plaća smeštaj za obolele turiste

Od našeg dopisnika

Atina - Grčka će platiti troškove smeštaja za svakog turistu koji bude pozitivan na kovid 19 tokom boravka u zemlji, izjavio je zvanični predstavnik vlade Stelios Petsas, naglasivši da je cilj da se obezbedi najviši stepen bezbednosti kako stanovništva tako i gostiju.

Za sada ostaje nejasno da li će grčka vlada, sem troškova hotelskog smeštaja za lakše obolele i izolovane turiste, preuzeti na sebe i njihove izdatke za hranu i lekove.

S obzirom na to da su ponovo uspostavljene avionske veze s evropskim metropolama, za sve one koji stignu nekim letom iz takozvanih nebezbednih zemalja biće obavezan test i jednodnevni boravak u hotelu do dobijanja rezultata. Ukoliko su negativni, obavezan je sedmodnevni karantin, a u slučaju pozitivnog rezultata, karantin će trajati dve nedelje. Nacionalnost putnika nije bitna već aerodrom sa kojeg stiže u Grčku.

Obaveza testiranja i sedmodnevnog karantina ostaje i za sve one koji do 15. juna ulaze uz Grčku čak i ako su njeni državljani. Tek od 15. juna popuštaju se stroge mere protiv zaraze i tada se očekuju i prvi turisti iz 29 zemalja koje imaju zadovoljavajući epidemiološku situaciju, a među njima je i Srbija. Od tog dana za njih neće biti potrebni nikakvi testovi niti karantin. List „Katimerini“ piše da će hiljade Srba nastaviti staru tradiciju i preplaviti Kasandru, Krf i Skijatos, gde ih sa radošću čekaju.

„Reke Srba će i ovog leta u Grčku jer su im iz Crne Gore poručili da za ’braću’ njihove granice ostaju zatvorene jer nemaju dobru epidemiološku situaciju. Sa njima će i Bugari i Rumuni, koji vole kampovanje, svi oni koji svojim automobilima mogu do Grčke“, piše taj list i podseća na to da ljudi s Balkana svake godine čine osam do deset miliona gostiju u Grčkoj.

„Ne treba brinuti jer otvaramo granice samo za zemlje koje dobiju ’zeleno svetlo’ od vrhunskih epidemiologa, ali i Agencije za bezbednost letenja. Činimo sve da gostima osiguramo bezbedan boravak“, kaže ministar turizma Haris Teoharis, koji naglašava da je spasavanje turističke sezone, uz sve rizike od infekcije, imperativ jer prva grana grčke privrede predstavlja petinu nacionalnog BDP-a i zapošljava četvrtinu radne snage u toj zemlji.

Ekonomski stručnjaci u Briselu prognoziraju da će upravo zbog zavisnosti od turizma recesija u Grčkoj premašiti devet odsto. Vlada Kirijakosa Micotakisa je upumpala 24 milijardi evra pomoći kako bi spasla privredu i radna mesta, ali je jasno da će to biti nedovoljno i da mnogo toga zavisi od evropskih paketa za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Hotelijeri koji ni sami ne znaju kako će izgledati ova sezona, za sada ne žure da na svojim sajtovima objave sniženje cena za one koji nisu već uplatili aranžmane i sada računaju na vaučere. Jedino su privatni pansioni na ostrvima ponudili cene niže za 20 odsto maksimalno, što je malo za ograničeni nivo usluga i opštu atmosferu propisanu strogim protivinfekcijskim protokolima, u kakvoj će se ove godine letovati. Od smanjenog broja ležaljki na plažama, mnogo ređeg menjanja posteljine i peškira, ograničenog broja kupača u bazenu, „švedskog stola“ koji, tamo gde ga uopšte bude, ustvari neće biti ono što su gosti navikli da podrazumevaju pod tim nazivom.

O tome da se opet ide logikom da po svaku cenu treba zaraditi na gostu svedoči sukob oko cene ulaznica na atinskim plažama. Naime, uprkos protivljenju predsednika opštine, vlasnici plaža smatraju da, s obzirom na to da će umesto 3.000 kupača zbog mera distanciranja moći da prime samo polovinu, da na kupalištu Vuljagmenis ulaznica ove sezone ne treba da bude dosadašnjih pet evra nego osam. Takođe, njihov je stav da cena ulaznica zapravo treba da zavisi i od dužine boravka na plaži.