Mira Furlan: Mi smo veterani raspada

Glumica Mira Furlan, u okviru platforme „Alone together” koju je organizovao Kulturni centar „Grad”, govorila je o životu u Americi, filmskoj industriji, Jugoslaviji, kao i uticaju epidemije na čoveka i umetnost. Furlanova se javila iz Los Anđelesa, kako prenosi Tanjug, gde živi i radi u filmskoj školi, a kao i mnogi vreme je provodila u izolaciji u svom domu.

„Ovde je stvar postala apsolutno politična. Kontrole nema, republikanci otvaraju, demokrate zatvaraju... Republikanci hoće da biznis ide dalje, jedan od njih je u jednom trenutku čak izjavio da stare ljude treba žrtvovati za mlade. Otvorimo sve, pa ko preživi, ako si star, žao mi je”, ispričala je Mira Furlan.

Pandemija se pretvorila, kako naglašava, u politički problem, a zemlja je potpuno, kao i uvek, podeljena.

„A Tramp? Ne zaslužuje da se o njemu uopšte govori. To je greška svih nas, celog sveta, što mu dajemo ono što mu treba. Ljudi se bave njegovim tvitovima, a zapravo se dešava mnogo gore iza kulisa, ludilu nema kraja”, kaže glumica.

Upitana koliko je sličnosti s Jugoslavijom i podeljenošću s ovih prostora, kaže da je narativ isti, reči i apsolutna podeljenost zemlje na dva tabora.

„Mi smo veterani raspada. Mi znamo kako sve to izgleda, zato je meni sve to što se dešava u Americi i pre virusa – deža vi. Duh je pušten iz boce kao i kod nas. Mi smo videli, naš primer nam govori, jednom kada ga pustiš, on neće tek tako ući unutra”, smatra Furlanova.

Efekat pandemije na sve ljude, prema njenom mišljenju, ogroman je. „Čovek se čoveka boji.”

„Zanimljivo mi je koliko nas je na neki način to sve promenilo. Osećam to. Mislim na taj strah od blizine drugog čoveka koji postaje potencijalni neprijatelj, neverovatno”, kaže glumica i dodaje da se sada ljudi ne boje „samo” druge boje kože, pola, druge seksualne orijentacije, već svakoga.

„Svaki čovek je potencijalni neprijatelj. Zato sve što želimo da napravimo, treba napraviti sad. Godine te na to nauče, nema vremena više, ni u mikroživotu, ni globalno”, naglašava ona.

Možda je kraj sveta, dodaje, i oni ljudi koji su stajali na uglu ulice sa velikim transparentima – možda je njihovo vreme došlo.

„Svakako imam to osećanje da je došao kraj jednog sveta koji smo znali”, smatra.

Prisećajući se igranja u popularnoj seriji „Lost” i uloge naučnice koja je izgubila sve, kaže da se nedavno zapitala da li ćemo svi tako živeti, „s puškom u ruci, na brdu, braneći svoj mali vrt, tikvice i patlidžane”.

Ono što zna zasigurno jeste da najzad počinje da drži onlajn predavanja u filmskoj školi nakon poduže pauze.

„Sada intenzivno učim, bojim se stravično tog iskustva, ne mogu da zamislim da ispred sebe na ekranu imam 15 malih lica od kojih svako radi nešto svoje. Ali nadam se najboljem”, uz široki osmeh kaže glumica.

Nedavno je učestvovala u malom eksperimentu koje je sprovela Američka unija režisera, s ciljem da se pokaže kako će izgledati filmska industrija nakon korone, kako i šta treba uraditi kako bi sve funkcionisalo.

„Bio je to jedan dan snimanja, svi smo imali ozbiljnu opremu, maske… Najstrašnije je bilo za kamermana i ljude oko kamere jer se tu stalno diraju stvari, ljudi diraju sve i svašta… Pitanje je kako to kontrolisati, kako se disciplinovati, kako se setiti da si nešto dodirnuo…”, navodi i priznaje da ona nema tu koncentraciju „tu vrstu prisebnosti, fokusa”, te zato bira da ostane kod kuće.

Dodala je i da joj ne prija da se oseća stalno „bizi” (zauzeta), jer najviše voli da ima vremena da pročita lepe knjige i preporučila je tri koje su je oduševile: „The Overstory” Ričarda Pauersa, „Milkmen” Ene Brns i „On earth we are briefly gorgeous” Oušna Vuonga.