Da li je Tramp jedini krivac za haos u SAD

Izbivši pet meseci pre izbora, rasni nemiri u Americi ušli su u kampanju i poslužili protivnicima Donalda Trampa da svu krivicu svale na njega iako je jasno da je stvar komplikovanija i da je i elita Demokratske stranke deo problema, a ne rešenja.

Talas osmodnevnih demonstracija pokrenula je smrt Afroamerikanca Džordža Flojda, koji je preminuo prošle nedelje u Mineapolisu kad je policija nad njim primenila brutalnu silu prilikom hapšenja. To se dogodilo za vreme predsednika poznatog po zapaljivim izjavama, ali daleko od toga da je Flojd prvi nenaoružani crnac koji je stradao od ruke belog policajca i da su rasni neredi počeli s Trampom.

Izlivi nezadovoljstva zbog tretmana ove manjine dešavali su se i ranije, kako za vreme republikanskih tako i demokratskih predsednika, uključujući prvog afroameričkog šefa Bele kuće Baraka Obamu. Iako se u žaru političke borbe govori da je za sve odgovoran šef vlade, reč je o sistemskoj „grešci” dok Tramp preti da će zapaliti fitilj na odavno postavljenom buretu baruta.

Želeći da ispadne jak lider pred biračima, Tramp doliva ulje na vatru govoreći o domaćim demonstrantima kao da su strani neprijatelji, a o situaciji na ulicama kao da je reč o bojnom polju. Tramp je izveo vojna vozila na ulice Vašingtona, zapretio učesnicima nasilnih protesta da će ih vojska upucati i okrivio ih za akt domaćeg terorizma, što je i u domaćim i u stranim medijima protumačeno kao da je američki predsednik zapretio da će objaviti rat sopstvenim državljanima.

Iako su preksinoćni okršaji između policije i učesnika protesta bili slabiji nego ranijih dana, snage reda i dalje koriste suzavac i šok-bombe da bi rasterali izgrednike, ali i mirne demonstrante posle policijskog časa. Policijski čas je uveden i u gradovima i državama sa demokratskim gradonačelnicama i guvernerima i oni su, a ne Tramp, naredili policiji da se nasilno obračuna s demonstrantima i pozvali nacionalnu gardu u pomoć.

Američki filozof i aktivista Kornel Vest podseća u „Gardijanu” da kad govorimo o preteranoj upotrebi policijske sile u SAD, treba da znamo da je američko društvo i inače veoma militarizovano, što se vidi i po intervencionističkoj spoljnoj politici, zbog koje je Vašington ratovao ili intervenisao u 67 zemalja za poslednjih 75 godina.

Vest dodaje da su stvari koje se dešavaju poslednjih dana rezultat društvene nejednakosti, ukorenjenog rasizma i preterane upotrebe policijske sile, koja se nikad ne primenjuje na protestima ekstremno desničarskih belih demonstranata. Sumnja da bi kandidat demokrata Džo Bajden mogao da reformiše društvo jer smatra da su i Bajden i ostatak demokratskog establišmenta „kao i Tramp, dužnici Volstrita i Pentagona”.

Bajden je godinama blisko sarađivao sa senatorima koji su zagovarali segregacionizam, a nedavno je uvredio Afroamerikance izjavom da ako neko od njih ne glasa za njega, onda taj neko i nije crnac. Problem ove manjine nije samo policijska diskriminacija, već i siromaštvo, koje je mnoge od njih oteralo u kriminal i dovelo do toga da čine trećinu zatvorske populacije, nesrazmerno svom učešću u stanovništvu (13 odsto). Zbog nemaštine i nedostatka zdravstvenog osiguranja, pripadnici ove zajednice najviše su stradali i tokom epidemije virusa korona (četvrtina preminulih).

Kako piše „Njujork magazin”, nevolja je u tome što se veruje da je policija odgovor na sve – od plaćanja robe falsifikovanom novčanicom od 20 dolara (zbog čega je Flojd uhapšen) do posedovanja male količine droge, zbog čega Amerika ima najveći broj zatvorenika na svetu, a i dalje se bori sa pandemijom umiranja od opijata.

U policajcima sa pendrecima, suzavcem i šok-bombama videlo se rešenje i za demonstrante u rasnim nemirima. Nema naznaka da nasilje neće biti „rešenje” i sad kad je zaraza dovela do masovnog otpuštanja i kad se očekuje da se siromaštvo pogorša i da se poveća broj onih koji moraju da posegnu za lažnih 20 dolara.

Nulta tolerancija prema kriminalu, koja je dovela do masovnog zatvaranja ljudi, uvedena je 1994. za vreme demokratskog šefa Bele kuće Bila Klintona, i to zakonom koji je pisao sadašnji kandidat ove partije za predsednika. Birajući Bajdena, demokrate su se odlučile za status kvo, umesto za reforme koje je obećavao senator Berni Sanders, borac za jednakost i protivnik Volstrita, militantizma i diskriminacije.

Ono što bi političku elitu moralo da zabrine jeste i to što su sadašnji i bivši analitičari Centralno obaveštajne agencije (CIA) ocenili da ih prekomerna upotreba sile, pretnja vojskom i Trampova poza nepokolebljivog lidera podsećaju na situaciju u drugim zemljama pre nego što su te zemlje drastično nazadovale, između ostalog i na polju demokratije. Kako prenosi „Vašington post”, analitičari CIA upozoravaju da Tramp ohrabruje autokrate širom sveta da se još gore ponašaju i podriva američki autoritet kad Stejt department kritikuje kršenje ljudskih prava u drugim državama.