Od Votergejta do Obamagejta

Pet meseci pred izbore, dok mu rejting pada zbog velikog broja žrtava epidemije i posustajanja ekonomije, Donald Tramp je sasvim očekivano pojačao napade na glavnog protivnika. U tome mu aktivno pomaže stariji sin koji foto-montažama uporno insinuira da je demokratski predsednički kandidat Džo Bajden pedofil.

Kako nema nijednog nagoveštaja Bajdenovog nedoličnog ponašanja prema deci, mnogi korisnici „Tvitera” su ga prijavili. Tramp mlađi je odgovorio da se samo šalio, ali je onda objavio slike bivšeg potpredsednika s decom uz komentar da ako mediji ne žele šale o „ljigavom Džou”, onda on treba da drži ruke k sebi. Stručnjaci kažu da čak i kada je laž suviše očigledna, dovoljno je da u tesnoj trci u nju poveruje mali deo birača, vodeći se logikom „gde ima dima, ima i vatre”.

Potraga za prljavim vešom protivnika je i dovela Trampa do postupka za impičment. Bio je optužen da je zloupotrebio moć ucenjujući Ukrajinu da otvori istragu protiv Bajdena i ukrajinskih poslova njegovog sina, ali je na kraju oslobođen. Sada dok njegov sin iznosi optužbe za pedofiliju, predsednik vrti priču kako je verovatni kandidat demokrata sa 77 godina nesposoban za funkciju, praktično senilni starac, iako je samo tri godine od njega stariji. Sredinom maja je otvorio i aferu „Obamagejt”, optuživši prethodnika da mu je sa Hilari Klinton namestio optužbe za šurovanje s Rusijom.

Institut Brukings u istraživanju o prljavim izbornim trikovima piše da oni nisu ništa novo, samo što su danas alati drugačiji. Ipak, jedno je izvući leš iz ormara u klasičnoj negativnoj kampanji, a sasvim drugo sve izmisliti i pustiti da se širi internetom. U ozloglašenoj kampanji republikanca Džordža Buša starijeg protiv Majkla Dukakisa 1988. biračima je predočeno da je demokratski guverner podržao slobodne vikende za zatvorenike, dajući priliku osuđenom ubici crncu da izbode muškarca i siluje ženu. Bila je to i s rasnog aspekta veoma problematična kampanja, ali sasvim zasnovana na činjenicama.

U aferi „Picagejt” uoči prošlih izbora ništa nije bilo tačno. Iz hakovanih imejlova šefa demokratske kampanje izvučene su, navodno, šifre za tajni pedofilski krug koji vode demokrate u podrumima jednog lanca picerija. Desničarski sajtovi i ruski akteri su raširili priču na internetu, što je dovelo do toga da jedan muškarac zapuca u piceriji u Vašingtonu da „oslobodi decu”. Za Hilari se pričalo i da ima Parkinsonovu bolest, da je povezana sa Al Kaidom, da ima dublera i da se obogatila naoružavajući Islamsku državu. Na makedonskom sajtu koji je osnovan za prošle američke izbore da zaradi na gladi birača za bombastičnim naslovima i dalje se objavljuju demantovane priče o njoj iako uopšte nije u izbornoj igri.

Vanbračna afera s rasnim zapletom podmetnuta je republikanskom senatoru Džonu Makejnu 2000. godine u stranačkim izborima. U telefonskoj anketi biračima je postavljeno obmanjujuće pitanje da li bi glasali za njega kad bi znali da ima vanbračno crno dete. Tamnoputa devojčica je inače stalno bila s njim u kampanji, Bangladešanka koju su on i supruga usvojili. Napad na porodicu ga je prilično poremetio i izgubio je kandidaturu.

Barak Obama i Džo Bajden (Foto EPA-EFE/Michael Reynolds)

Džon F. Kenedi je u stranačkoj trci imao protivkandidata Džoa Rusoa, pa je Kenedijev otac navodno platio drugom Džou Rusou da se kandiduje da bi zbunio birače i rasuo glasove. Ričard Nikson je 1972. podmetnuo falsifikovano pismo da bi sapleo težeg demokratskog protivnika. Posle je bio prinuđen na ostavku zbog afere „Votergejt”, koja je, dve godine nakon provale u prostorije Demokratskog komiteta, otkrila nezakonite radnje njegovog tima u borbi protiv političkih protivnika.

Pored lažnih vesti, u igri su danas i montirani snimci i fotografije. Video na kom šefica kongresa Nensi Pelosi izgleda pijano pregledan je više od dva miliona puta pre nego što je potvrđeno da je manipulisan. „Fejsbuk” ni tada nije hteo da ga ukloni.

Lažne optužbe i obećanja funkcionišu po principu drži vodu dok majstori odu, odnosno dok ne prođu izbori. Mnogo je neistina izrečeno na obe strane i u kampanji za bregzit i protiv njega. Veliki utisak je ostavila tvrdnja pobornika izlaska da će se 350 miliona funti nedeljno slivati u državno zdravstvo po napuštanju EU, da bi samo dan posle referenduma priznali da to nije tačno.

U Francuskoj su na vrhuncu kampanje za predsedničke izbore 2017. niski udarci dolazili od protivnice Emanuela Makrona desničarke Marin le Pen. Govorila je da je on marioneta globalne finansijske elite i da ima tajni račun na Bahamama, mada je već sledećeg dana priznala da za to nema dokaze. Lansirane su i glasine da je Makron u gej vezi s telohraniteljem, a da je brak s mnogo starijom bivšom nastavnicom samo fasada.

Jedna od političkih podmetačina u Francuskoj završila je na sudu. Nikola Sarkozi podneo je tužbu zbog lažiranog spiska finansijske kompanije iz Luksemburga, na kom se on pominje kao primalac nelegalne provizije od prodaje vojne opreme. Afera je izbila u jeku borbe između Sarkozija, tada ministra unutrašnjih poslova, i Dominika de Vilpena, tada premijera, ko će na desnici naslediti Žaka Širaka. Kada se pojavio spisak, De Vilpen je zatražio istragu i bio je osumnjičen da je orkestrirao priču, ali ga je sud oslobodio.

Vladimir Putin ne mora da pakuje afere jer mehanizam obračuna s protivnicima u Rusiji funkcioniše po drugom razrađenom sistemu – nezadovoljnim građanima potura se lažna opozicija koja posle izbora staje uz vlast, dok se pravi protivnici eliminišu pre ulaska u izbornu trku. Na lokalnim izborima u Moskvi prošle godine liste nekih kandidata odbačene su zbog slovnih grešaka i navodno falsifikovanih potpisa. Opozicioni lider Aleksandar Navaljni nije mogao da odmeri snage s Putinom 2018. zbog optužbi za korupciju, a njegovim čestim hapšenjima policija je predupređivala masovne demonstracije. Navaljni, međutim, nema ni politički staž niti harizmu opozicionara Borisa Nemcova, koji je ubijen 2015. u centru Moskve. Za atentat na oštrog Putinovog kritičara osuđena su petorica Čečena, ali porodica nije zadovoljna jer nisu otkriveni motiv, organizatori i nalogodavci.

I Turska primenjuje sličnu taktiku eliminacije nepoželjnih kandidata, što se videlo prošle godine pred lokalne izbore kada su hapšeni kandidati iz kurdske Narodne demokratske partije pod optužbama da su upleteni u terorizam. Desetine zvaničnika te partije sklonjene su i nakon izbora pod istim optužbama i zamenjene ljudima bliskim vlasti, pa se opozicija pita kakav smisao ima glasanje ako se posle kratkog vremena smenjuju i hapse legalno izabrani gradonačelnici.