Sprečena 432 ilegalna prelaska granice

Od početka godine 432 migranta pokušala su da ilegalno pređe državnu granicu, podaci su Uprave carina dostavljeni „Politici”. Izbeglice su se najčešće skrivale u kamionima, pokušavajući da uđu u neku od zemalja EU. Najviše ovakvih slučajeva zabeleženo je na graničnim prelazima iz Srbije prema Hrvatskoj i Mađarskoj. Ali, bilo je sličnih prekršaja i u unutrašnjosti naše zemlje. Tokom prošle nedelje, u kamionu koji je stajao na parkingu jedne vranjske kompanije, carinici su zajedno s policijom u tovaru otkrili 13 migranata iz Avganistana. Ovo skrivanje izbeglica je otkriveno kada su carinici iz Vranja, nakon informacije koju su dobili iz jedne špedicije, obavili kontrolu parkiranog kamiona niških registracija koji je prevozio sunđer-panele iz Grčke ka Srbiji. Iako se na kamionu nalazila carinska plomba Severne Makedonije koja nije bila oštećena, vozač je posumnjao da se u tovarnom delu kamiona nalazi „nešto”. Ubrzo je otkrivena grupa mladića iz Avganistana. Oni su izvedeni iz kamiona i predati policiji.

Pojedini migranti se odlučuju i za ekstremnije metode skrivanja kako bi se domogli zemalja EU. Jedan Pakistanac se odlučio da na krajnje riskantan način – skriven ispod šasije kamiona – izađe iz Srbije. On se zavukao ispod kamiona koji je iz Kragujevca prevozio kablove za belu tehniku u Italiju.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za „Politiku” da je, prema evidencijama koje ima njihova organizacija, u Srbiji trenutno najmanje 8.000 izbeglica.

„Više od 90 odsto tih ljudi je u kampovima. Prema našim podacima s terena, dnevno u Srbiju uđe oko 50 migranata. Problem je, međutim, jer su neprestani pokušaji izbeglica da ilegalno izađu iz Srbije. To se najviše dešava upravo ka Mađarskoj i Hrvatskoj. U tom procesu, njihove policije ’hvataju’ te migrante i stalno ih guraju u našu zemlju. Te ljude vraćaju u Srbiju, a oni opet pokušavaju i to se samo vrti ukrug. Veoma mukotrpan proces i neka vrsta pingponga. Zato i ne čudi da se izbeglice odlučuju za takva skrivanja u kamionima, rizikujući svoj život”, objašnjava Đurović.

Naš sagovornik kaže da je nakon vanrednog stanja izlaz migranata iz kampova ograničen i sveden na minimum. „To je neka vrsta zabrane kretanja i ne sme se tako odnositi prema ljudima. Mi se borimo da to promenimo”, ističe Đurović.

On smatra i da se Srbija suočava s velikom antimigrantskom retorikom. „Pogoršalo se mišljenje javnog mnjenja u odnosu na izbeglice i to nam uopšte ne treba. Mnogo je tome doprinela i neaktivnost institucija. Građane pogađa to što institucije ne nude rešenja. Nemamo dobru strategiju migracije. Zato i ne čudi kada se neki pojedinci odluče da uzmu pravdu u svoje ruke i sami pokušaju da reše migrantski problem”, kaže Đurović.

Podsetimo, dvadesetogodišnji Filip R. je početkom maja uhapšen jer je automobilom nasilno upao u Prihvatni centar za migrante u nekadašnjoj kasarni u Obrenovcu. On je u petak osuđen u Osnovnom sudu u Obrenovcu na osam meseci zatvora. Filip R. je rekao da je automobilom upao u migrantski centar revoltiran postojanjem ovakvog smeštaja u Obrenovcu i ponašanjem njegovih korisnika prema meštanima. On je telefonom snimio ovaj svoj „poduhvat”.

„Ne želim da moju devojku napadaju migranti. Ne želim muslimansku državu! Ne želim ovo da trpim”, vikao je Filip R. dok se nalazio u automobilu kojim je probio ogradu migrantskog centra.

„U toj kasarni je smešteno 1.000 izbeglica. Kako su mogli u tako malom mestu, poput Obrenovca, da smeste toliki kamp s migrantima samcima. Kada je to video, taj mladić se verovatno uplašio i iz straha je krenuo da uzme stvar u svoje ruke. Upravo nam to ne treba. To je veliki signal za naš sistem. Mi ne možemo da očekujemo da će migracija proći samo ako zažmurimo. Onda će se pojaviti još ovakvih građana koji će pomisliti da mogu sami da reše problem, a tim problemom bi trebalo samo institucije da se bave”, smatra naš sagovornik.

Mnogi građani Srbije bili su revoltirani i kada su čuli vest da su dvojica migranta 31. maja upala u Crkvu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu u Beogradu i opljačkala ljude koji su prisustvovali liturgiji. Jedan migrant je pobegao, a drugog su prisutni mladići uspeli da opkole i zadrže dok nije došla policija. U Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu ovaj devetnaestogodišnji migrant se na saslušanju branio ćutanjem i njemu je određen pritvor. „Naravno da u velikom broju migranata ima i takvih ljudi, koji kradu, problematični su i poznati policiji. Njih i treba sankcionisati. Pojedini kradu da bi se prehranili”, zaključuje Radoš Đurović.