Ahtisari za Irce
„Predsedavanje EU je dobar dokaz da male zemlje mogu jednako efikasno da uprskaju stvar, kao i velike.” Primedba iz šaljivog vodiča po državama Evropske unije ironično opisuje zašto je irsko „ne” Lisabonskom ugovoru do temelja potreslo Evropu.
Irski politički cunami je nekoliko sekundi posle proglašenja rezultata referenduma pogodio Ljubljanu, zatekavši slovenačke kormilare Unije nespremne. Slovenački mediji su, opčinjeni Džordžom Bušom i nedavnim samitom EU–SAD na Brdu, najavljivali tesan, ali pozitivan ishod irskog referenduma, a time i trijumfalan završetak slovenačkog vođenja EU. Stoga nije neobično da je slovenačko predsedništvo EU u svega nekoliko sati posle objavljivanja referendumskog rezultata u Irskoj u javnost pustilo niz različitih, čak kontradiktornih saopštenja.
Konačno je premijer Janez Janša, uz priznanje da je reč o „ozbiljnom zastoju” (u Uniji), otkazao učešće na subotnjoj svečanosti preimenovanja mariborskog u Aerodrom „Edvarda Rusjana”. U međuvremenu su se usijale telefonske linije između evrolidera u naporu da utvrde mogu li spasti „Lisabon”, iako znaju da „’ne’ jedne članice Unije znači zaustavljanje procesa”.
Sve je to udarac za Brisel, ali i za Sloveniju na čelu EU. Dok se Slovenija tokom svog mandata bavila pravljenjem države na Kosovu, vlada Irske je morala sama da se bori sa dobro organizovanim evroskepticima iz čitave Evrope. Na kraju će slovenačko dirigovanje Unijom ostati upamćeno kao sahranjivanje Lisabonskog ugovora, stvorenog lane, na jedvite jade.
Onako kako je neslavno počelo, tako se i završava predsedavanje Slovenije Uniji; startovalo je obelodanjivanjem američkih instrukcija slovenačkom MSP o zadacima EU sa akcentom na „osamostaljenju” Kosova, nastavljeno neočekivano jakom podelom unutar EU posle 17. februara, i završilo irskim odbacivanjem „reciklirane verzije” Evropskog ustava protiv kojeg su 2005. glasali francuski i holandski birači.
Kriza je duboka. Nije isključeno ni da Irska ostane bez članstva u EU, što bi za sobom povuklo nepredvidive posledice. To ne znači da je za Irce ulazak u EU bio loša ideja. Naprotiv, ujedinjeno evropsko tržište je Irskoj, kao i ostalim članicama EU, osiguralo impozantan napredak. Zato je irsko „ne” prenerazilo lidere EU, a Irci otkrili do koje mere je politika otuđenih komesara iz Brisela odbojna običnim ljudima.
„Prvo su nas pitali za mišljenje o ustavu. Rekli smo ‘ne’. Posle, drugi put, nisu nas ništa pitali. Samo su kazali da se ‘ne radi o istoj stvari’, da su to ‘neki zakoni’. A uistinu je ista stvar”, kaže neki Holanđanin, veseo zbog Iraca jer je njemu uskraćeno da se izjasni o „Lisabonu”.
Zvuči poznato – EU je i oko Kosova sledila istu, antidemokratsku matricu. Prvo je tolerisala pregovore između Prištine i Beograda, i obe strane pitala za mišljenje o nacrtu za rešavanje problema. Kada se odgovor Beograda nije dopao Briselu, EU je nastavila da sprovodi Ahtisarijev plan, iako ga je Srbija odbacila. Slično se dešava i sa pravljenjem Evropskog ustava.
Uniji sada preostaje da smisli neki „Ahtisarijev plan” za nepoćudne Irce. Ili da se odrekne politike diktata i vrati politici kompromisa.