Saša Obradović konačno kod kuće

Crvena zvezda i Saša Obradović (51) četvrti put zajedno! Igračka legenda „crveno-belih“ i jedan od najtrofejnijih srpskih košarkaša, premijerno dolazi kao trener. Ono o čemu se uveliko „šuškalo“, a predsednik „crveno-belih“ Nebojša Čović nije želeo da potvrdi pre dva dana kada je izašao pred novinare sa bivšim trenerom Draganom Šakotom, dobilo je potvrdu iz Monaka. Obradovićev klub, sa kojim je imao još godinu dana važeći ugovor, oprostio se od trenera preksinoć u kasnim satima.

„Saša Obradović se pridružio Košarkaškom klubu Crvena zvezda, gde je već postao legenda kao igrač. Monako želi da se zahvali velikom treneru Saši na svemu što je doneo klubu“, stoji u saopštenju.

Nedugo kasnije, Obradović je reagovao na ovaj „tvit“ Monaka i odagnao svaku sumnju da će se posle dve decenije vratiti u klub koji najviše voli.

„Čast mi je bila da budem deo monakove porodice. Hvala vam što ste mi omogućili da se osećam prelepo, uživao sam u svakom momentu provedenom s vama i nosiću vas u srcu zauvek. Žao mi je što nisam uspeo da završim posao sa ovim timom, jer postavili smo ove sezone dobre osnove. Želim da se zahvalim predsedniku, generalnom direktoru, princu i svima koji su mi boravak u Monaku učinili nezaboravnim. Takođe, hvala i navijačima zbog kojih sam se od početka osećao kao kod kuće. Jednog dana ću se vratiti. Napred Monako , napisao je Obradović.

U Kneževini je ostavio za kratko vreme dubok trag. Igrao je Monako prošle sezone finale plej-ofa (izgubio od Asvela), a u ovoj koja je prekinuta, bio lider u Francuskoj i plasirao u četvrtfinale Evrokupa. Kolika je bila Obradovićeva želja da se vrati u Zvezdu, govori i podatak da je platio obeštećenje za jednu preostalu godinu ugovora. Inače, imao je izlaznu klauzulu ukoliko pređe u klub koji igra u Evroligi.

Sada se očekuje još potvrda s Malog Kalemegdana i promocija.

-Bila je teška odluka da napustim Monako, ali prevagnuo je izazov koji nudi Crvena zvezda – takmičenje na najvišem nivou i rad u rodnom gradu, dodao je Obradović.

Nemoguće je da stane na malo prostora Obradovićev košarkaški opus, pre svega ono što je uradio kao igrač. Na mali Kalemegdan je došao kao junior, prošao kroz „radionicu“ Gorana Miljkovića Finca, a potom dobio šansu da debituje u prvom timu koji je vodio Vlade Đurović. Kako je sam isticao, veliki uticaj na njegov košarkaški razvoj i karakter imao je Zoran Moka Slavnić, a u to vreme je jednu sezonu mnogo naučio od još jednog uzora – Dražena Praje Dalipagića, kome je bio saigrač.

U Zvezdi je igrao osam setona u tri navrata i osvojio dve titule prvaka. Bilo je talentovanijih od njega, ali Obradović je postavio granice posvećenosti u kojoj se i ogleda srpske košarkaške škole – „red, rad i disciplina“. U 18 godina dugoj igračkoj karijeri branio je boje i Limoža, Albe, Rome, Budućnosti i Kelna, a osvojio je devet klupskih trofeja.

Ipak, nikada neće pasti u zaborav njegov reprezentativni učinak i opus. Bio je član „zlatne“ generacije koja je harala evropskom i svetskom košarkom, šest puta stajao na pobedničkom postolju (srebro na OI, svetsko zlato, tri evropske titule i bronza. Imao je sreću da radi sa najvećim trenerima evropske košarke Dušanom Ivkovićem Željkom Obradovićem i Svetislavom Pešićem, pa je nekako bilo i logično da se kao organizator igre, otisne u trenerske vode.

U Kelnu je 2005. okačio patike o klin i preuzeo dirigentsku palicu i sa najmlađim timom u ligi odmah uzeo titulu, zatim i Kup. Put  ga je potom vodio u Kijev, Turov, Donjeck, Albu, Lokomotivu Kubanj i Monako. Osvojio je sedam trofeja, ali sve vreme je gledao ka Beogradu i klubu koji je njegova prva i jedina ljubav. Koliko je jaka obostrana želja da se ponovo obre među „crveno-belima“, najbolje se videlo u sezoni 2014/15, kada je u Evroligi sa Albom gostovao u Beogradu. Slomili su ga izlivi ljubavi i poštovanja sa tribina kada je kričio na parket, pa je svet obišla fotografija kako sedi na klupi i plače, rukama prikrivajući lice.

Bez obzira na sve, Obradović dobro zna da će teren i rezultati biti jedino merilo trajanja na klupi „crveno-belih“...