Sergej Trifunović (PSG): Bole me nepravda i laž

Sa­slu­šao sam ar­gu­men­te za iz­la­zak na iz­bo­re svih bli­skih sa­rad­ni­ka i svi smo se slo­ži­li da su po­li­ti­ci po­treb­na no­va, mla­da li­ca. Lju­di su ne­ka­ko na­vi­kli da se po­li­tič­ke funk­ci­je u ovoj ze­mlji bu­kval­no pre­no­se s ko­le­na na ko­le­no i da vam sve zna­nje, is­ku­stvo i obra­zo­va­nje ne vre­de uko­li­ko ni­ste deo po­ro­di­ce ko­ja no­si tu ne­ku vr­stu po­li­tič­kog ama­ne­ta, ka­že u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” li­der Po­kret slo­bod­nih gra­đa­na Ser­gej Tri­fu­no­vić. Od­lu­ku o iz­la­sku na bi­ra­li­šta, ka­ko na­gla­ša­va, ni­je do­neo sam, već je to za­jed­nič­ka od­lu­ka PSG-a.

Du­go ste va­ga­li da li da iza­đe­te na iz­bo­re, na­pu­sti­li ste ide­ju boj­ko­ta. Ko­ji su va­ši mo­ti­vi za iz­la­zak na iz­bo­re?

Van­red­no sta­nje je bi­lo svo­je­vr­sna de­mon­stra­ci­ja si­le lju­di ko­ji te­že za ap­so­lut­nom vla­šću. Ima­li smo pri­li­ku da na de­lu vi­di­mo iži­vlja­va­nje na naj­sla­bi­jem slo­ju dru­štva, pen­zi­o­ne­ri su mo­ra­li da usta­ju u tri uju­tru i pe­ške, bez pra­va na iči­ju po­moć, idu u su­per­mar­ke­te po osnov­ne ži­vot­ne na­mir­ni­ce. Vlast je u ro­ku od ne­ko­li­ko da­na od pre­po­ru­ke da mo­že­mo u šo­ping u Mi­la­no do­šla do to­ga da nas za­tvo­ri u kuć­ne pri­tvo­re. Pr­vih da­na je bi­lo pot­pu­no za­bra­nje­no kre­ta­nje lju­di­ma sta­ri­jim od 65 go­di­na. Tu si­tu­a­ci­ju su, ta­ko­đe, is­ko­ri­sti­li za sa­mo­pro­mo­ci­ju, vo­lon­te­ri po­li­tič­kih stra­na­ka na vla­sti no­si­li su pa­ke­te s nji­ho­vim ozna­ka­ma i lo­gom. To sve ne sa­mo da je za­stra­šu­ju­će ne­go je i po­ni­ža­va­ju­će. Za­štit­nu opre­mu, ma­ske i ru­ka­vi­ce su pr­vo do­bi­li čla­no­vi SNS-a, pa tek on­da le­ka­ri na In­fek­tiv­noj kli­ni­ci. Vi­deo sam ka­ko se re­žim po­i­gra­va na­ma i to je bio je­dan od pre­lom­nih tre­nu­ta­ka ka­da je u pi­ta­nju od­lu­ka o iz­la­sku na iz­bo­re. Mo­ja ide­ja je da šan­su do­bi­ju i mla­di, ne­u­ka­lja­ni lju­di sa či­stim bi­o­gra­fi­ja­ma.

Ka­že­te da vam deo opo­zi­ci­je cr­ta me­tu na če­lu, na­pad­nu­ti ste na uli­ci, ali se i sa­mi če­sto ver­bal­no su­ko­blja­va­te s ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma. Oči­gled­no je da ten­zi­je na po­li­tič­koj sce­ni ra­stu, po­go­to­vo me­đu opo­zi­ci­jom, ku­da nas to vo­di?

Za­i­sta ne že­lim da se ba­vim de­set da­na pred iz­bo­re oni­ma ko­ji ni­su ima­li hra­bro­sti da se su­o­če s pro­ble­mom. Onog tre­nut­ka ka­da smo u PSG-u po­če­li da raz­go­va­ra­mo o iz­la­sku na iz­bo­re, tad sam o to­me oba­ve­stio li­de­re opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka s ko­ji­ma sam do tog tre­nut­ka imao fer od­nos. Ni­sam oče­ki­vao da će na­kon to­ga na me­ne kre­nu­ti ar­mi­ja boj­ko­ta­ških bo­to­va. Non-stop sam če­kao da se ne­što u tom boj­ko­tu do­go­di, po­kre­ne lju­de i ob­ja­sni za­što je boj­kot va­žan. Sa­ti­ma smo se­de­li na sa­stan­ci­ma iz ko­jih se ni­je ro­di­lo ni­šta pro­duk­tiv­no. Što se ti­če mo­jih ver­bal­nih su­ko­ba, re­ći ću sa­mo jed­no – bo­le me ne­prav­da i laž!

Na­ja­vi­li ste da će­te, uko­li­ko uđe­te u skup­šti­nu, „na­sta­vi­ti bor­bu”. Za šta će­te se to bo­ri­ti?

Bo­ri­ću se za Alek­sin za­kon! Ima­ću pri­li­ku da sva­kom po­sla­ni­ku ko­ji gla­sa pro­tiv za­ko­na za le­če­nje de­ce iz RF­ZO-a po­sta­vim pi­ta­nje – Za­što? Ur­la­ću na sva­ko­ga ko ka­že da je nor­mal­no da de­ca mo­ra­ju da se le­če SMS po­ru­ka­ma. Ni­ko ne sme da bu­de osta­vljen na ce­di­lu i mo­li za po­moć pri ku­po­vi­ni le­ko­va za le­če­nje ret­kih bo­le­sti i to je pi­ta­nje ko­je mo­ra de se re­ši. Sva­ki čo­vek mo­ra da do­bi­je lek. Na­sta­vi­ću bor­bu da se ču­je glas svih onih ko­ji­ma ži­vot i zdra­vlje za­vi­se od to­ga da li će oso­ba u po­sla­nič­koj klu­pi klik­nu­ti na ta­ster „da” ili „ne”.

Ko­je je va­še re­še­nje za pro­blem KiM, bu­du­ći da ste svo­je­vre­me­no iz­ja­vi­li da bi Sr­bi­ja tre­ba­lo da „pri­zna ne­za­vi­snost Ko­so­va pod od­re­đe­nim uslo­vi­ma”?

Ni­kad ni­sam re­kao da Sr­bi­ja tre­ba da pri­zna Ko­so­vo. Po­en­ta de­la re­če­ni­ce ko­ju ste po­ku­ša­li da ci­ti­ra­te je u pr­vom de­lu u ko­jem go­vo­rim o po­lo­ža­ju ko­sov­skih Sr­ba, nji­ho­vih ljud­skih i gra­đan­skih pra­va, imo­vi­ne... Ka­da Sr­bi na Ko­so­vu do­bi­ju sve ono što im je ga­ran­to­va­no usta­vom i za­ko­ni­ma Ko­so­va, Ah­ti­sa­ri­je­vim pa­ke­tom, Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom, on­da bi mo­gli da otvo­ri­mo i te­mu sta­tu­sa Ko­so­va. Dok se to ne de­si, ne vi­dim raz­log za­što bi Sr­bi­ja pri­sta­la na ne­što što se zo­ve pri­zna­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va. Lju­di is­pred te­ri­to­ri­ja, to je po­li­ti­ka PSG-a.

Ko­ji je plan va­še stran­ke za ubla­ža­va­nje eko­nom­skih po­sle­di­ca pan­de­mi­je vi­ru­sa ko­ro­na?

Ja sam glu­mac i vo­do­in­sta­la­ter u po­li­ti­ci, ne raz­u­mem se u eko­no­mi­ju, ali po­red se­be u po­kre­tu imam struč­nja­ke ko­ji ka­žu da nas pa­kao oče­ku­je pre­stan­kom mo­ra­to­ri­ju­ma na pla­ća­nje kre­di­ta i pre­stan­kom is­pla­te po­mo­ći vla­de za is­pla­tu mi­ni­mal­ca od 30.000 di­na­ra. Mi pred­la­že­mo sma­nje­nje po­re­za za 25 od­sto od ju­na do de­cem­bra 2020. za pri­vred­ni­ke, kao i pro­du­že­nje mo­ra­to­ri­ju­ma za ot­pla­tu kre­di­ta u pe­ri­o­du od av­gu­sta do de­cem­bra. Ka­da su u pi­ta­nju te­me s ko­ji­ma ja ne­mam do­dir­nih ta­ča­ka, ne li­bim se da po­tra­žim ob­ja­šnje­nje i po­moć od lju­di či­ji je to fah. Ta­ko su mi i ovaj put ob­ja­sni­li da nas po­če­tak kri­ze oče­ku­je u tre­ćem i če­tvr­tom kvar­ta­lu, od­no­sno u pe­ri­o­du od ju­na do av­gu­sta jer se u tom pe­ri­o­du uki­da­ju ne­ke od me­ra po­ći ko­je je vla­da od­re­di­la.