Vagon zobi od Srbina za okupatorskog generala.

Austrougarska okupacija tokom Velikog rata donela je novovaroškom kraju, kao i celoj okupiranoj Srbiji, crne dane. Teror vlasti, otimačine, hapšenja i ubistva, narezi, glad, jad i čemer...

Da nesreća po napaćeni narod bude veća, naišle su dve nerodne godine, 1916. i posebno 1917, kad se nesreća nadvila i nad starovlašku sirotinju, pa je glad harala pogotovo u proleće, odnoseći nejač i ostarele.

O tome je u knjizi „Dozivanje predaka”, objavljenoj u Novoj Varoši pre pet godina, pisao ovdašnji novinar Dragoljub Gagričić, prikupivši svoje vredne zapise iz prošlosti ovog kraja, novinske tekstove i feljtone, osobene životne priče otrgnute od zaborava. Knjiga je pomenik i zavet, mala istorijska čitanka Starog Vlaha, odjek zova ognjišta i predaka, navodi autor u uvodnom slovu.

Ovo traganje po znamenitoj prošlosti obrazlaže pitanjem: „A kad nam korene počupaju, šta će nas čuvati od novih oluja?”

Ta okupatorska oluja najpre je podelila novovaroški srez na gradsko poglavarstvo Nova Varoš i šest seoskih opština (Bistrica, Bukovik, Vraneša, Radijevići, Rutoši i Štitkovo). Zatim je u svako postavila predsednike i delovođe iz redova meštana, naravno lojalne okupatoru i spremne da izvršavaju sva naređenja, piše Gagričić:

– Pri sreskoj vojnoj komandi postojala je jedinica žandarmerije, a u opštini naoružani panduri. Švabe i njihove sluge su, kako je narod govorio, sve kontrolisali, od uvođenja evidencije i praćenja promena u porodici, pa do popisa zemljišnih poseda i stoke. Oduzeti su svi viškovi hrane, uvedeni mesečni narezi u žitu i stoci, zaveden redovan kuluk za popravku i održavanje saobraćajnica. Pod nadzorom je bilo i šišanje ovaca, vršidba žita, pečenje rakije, rad vodenica...

U školama su, nastavlja autor, tada bile kasarne: novovaroška je služila kao kasarna okupacione vojske, dok su škole u Bistrici, Radoinji, Radijevićima, Štitkovu i Beloj Reci pretvorene u žandarmerijske stanice.

– Mogle su se, tobože, otvarati škole gde je imalo 160 đaka, a upravnici i učitelji morali su biti oficiri i podoficiri sa znanjem hrvatskog jezika. Ćirilica je zabranjena, a latinica uvedena kao jedino i obavezno pismo, i u školama i u službenoj upotrebi. Udžbenici su nabavljani iz Zagreba i Sarajeva. Bila je zabranjena i upotreba julijanskog kalendara.

– Život je zagorčavala i dobro organizovana mreža doušnika, od koje se, kako je narod govorio, ništa nije moglo sakriti. Okupacioni sistem je, uz lukavstvo, okrutnost i obest bio do detalja razrađen, pa je, uz sve pritiske i namete koji su posebno pogađali brojne siromašne seoske porodice i inokosna domaćinstva, narodu najteže padalo interniranje radnog i sposobnog stanovništva, često masovno i brutalno. Austrijanci su tako obezbeđivali radnu snagu, a smanjivali realnu opasnost od neposlušnosti i mogućih pobuna – beleži Gagričić i tome u prilog navodi:

– Prema jednom podatku, od jula do septembra 1917. u logor Ašah i druge, iz novovaroškog sreza je odvedeno 117 ljudi. Među njima su bili i prota Jovan Karamatijević sa 70 godina i omladinac Miloš Dučić sa 16, dok ih je trećina imala između 18 i 25 godina. Ispred interniranja i terora ljudi su se sklanjali i bežali u šume. Postojanje naoružanih ljudi, odmetnika i komita, služilo je austrijskim vlastima za preduzimanje potera i hapšenja. Sa članovima porodica odmetnika postupali su surovo: hapsili, globili i internirali, neke i ubijali.

Autor knjige napominje da su Austrijanci u okupiranoj Srbiji nastavili sa svojom praksom nacionalnog i verskog suprotstavljanja, koju su sprovodili između naroda u svojoj monarhiji. Računali su u ovom kraju na versku i drugu podeljenost između pravoslavnog i muslimanskog življa.

– Nekoliko muslimanskih prvaka u Novoj Varoši iz razvlašćenog sloja aga i begova (okupator im je obećavao privilegovan položaj i povratak izgubljenih prava koje su imali do 1912.), najednom su dobili priliku za osvetu, bahato se ponašali prema svojim sugrađanima Srbima. Posebno onima koji su se ranije isticali u borbi za oslobođenje od turskog jarma, pa su mnogi na njihov mig odvođeni u logore. U velikoj grupi doušnika, špijuna ili onih koji su se dodvoravali tuđinskoj vlasti bio je i Srbin trgovac, koji je austrijskom generalu Fon Rajnelu, kada je s jedinicama okupirao Novu Varoš, poklonio vagon zobi – navodi Dragoljub Gagričić u knjizi „Dozivanje predaka”.