Ponovo igre oko Aja Sofije

Kao svojevremeno sultan Mehmed Drugi Osvajač pre 557 godina, tako i predsednik Redžep Tajip Erdogan sada najavljuje ponovno pretvaranje Aja Sofije u džamiju. To je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i Atini, kao i među malobrojnim hrišćanima u Turskoj.

Ta inicijativa naišla je na kritike u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o poštovanju verskih sloboda i ljudskih prava u svetu. Pored Aja Sofije, ista sudbina se najavljuje i za Crkvu Hrista Spasitelja (poznatu pod nazivom Hora), koja se nalazi u Istanbulu i sada je muzej – ni crkva ni džamija. Pored nepoštovanja verskih sloboda, Vašington zamera Ankari i to što još nije otvorila Teološki fakultet na ostrvu Halki u Mramornom moru, na koji je stavila katanac pre 50 godina pošto je Vaseljenska patrijaršija odbila da dozvoli vladi da kontroliše rad „teološkog seminara”.

Izveštaj Stejt dipartmenta je pisan jezikom koji je „daleko od objektivnosti”. U njemu su „iznete optužbe koje nemaju bilo kakve osnove”. Turska je u poslednjih dvadeset godina povukla značajne korake u poštovanju prava verskih manjina, ocenjuju u Ministarstvu inostranih poslova u Ankari.

„Tragikomično je kad SAD komentarišu verske slobode i poštovanje ljudskih prava. U Americi su u velikoj meri prisutni rasizam, islamofobija, a u poslednje vreme i ksenofobija”, istakao je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu odgovarajući na najnovije kritike koje su stigle iz Stejt departmenta.

U Aja Sofiji je nedavno prvi put obeležena godišnjica (557. po redu) osvajanja Konstantinopolja. Čitani su stihovi iz Kurana. Mnogi su to doživeli kao provokaciju i najavu ponovnog pretvaranja tog hrišćanskog svetilišta u islamsku bogomolju. To je prvi put uradio sultan Mehmed Drugi, samo nekoliko dana posle osvajanja grada na Bosforu 29. maja 1453. godine. Grešku je delimično ispravio Mustafa Kemal Ataturk, koji ju je 1935. pretvorio u muzej.

Najnovije igre oko Aja Sofije (Crkve Svete Mudrosti), koja je izgrađena 537. godine, izazvale su veliku zabrinutost u Atini. Grčka traži od Ankare da poštuje konvenciju UN o zaštiti istorijskog nasleđa, da ne skrnavi hrišćanska svetilišta.

Erdogan je odgovorio u intervjuu državnoj TV TRT: „Grčka se meša u naša unutrašnja pitanja. Ona ne upravlja našom zemljom. Ako ne zna gde joj je mesto, Turska zna kako će joj odgovoriti.”

Za doziđivanje minareta na Aja Sofiju, što se desilo odmah po njenom osvajanju, Erdogan kaže: „Na taj način naši preci su to zdanje učinili lepšim i interesantnijim”.

Ni sekularista Ataturk nije se usudio da ispravi tu veliku nepravdu i da Aja Sofiju pretvori u ono što je bila devet vekova – hrišćanska bogomolja. Plašio se reagovanja radikalnih islamista, koji mu svejedno nikada nisu oprostili to što Aja Sofija više nije džamija.

Zahtevi da se ona opet pretvori u džamiju obično se ponavljaju pred izbore, radi glasova. Erdogan na ovaj način sigurno želi da skrene pažnju sa teških ekonomskih problema s kojima se nosi posle izbijanja pandemije virusa korona. Suočava se i s problemima u svojoj stranci, pa je moguće da će ovog puta ići do kraja umesto da samo preti islamizacijom Aja Sofije, kao što je to ranije činio. To pitanje je nedavno bilo na dnevnom redu centralnog izvršnog saveta vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), a početkom idućeg meseca naći će se na dnevnom redu Državnog saveta, najvažnijeg administrativnog tela, otkriva „Sabah”, list blizak turskim vlastima.

Ako bi se to desilo, za mnoge u svetu, uključujući Evropsku uniju, Turska bi prešla „crvenu liniju”. I u Turskoj su mišljenja o ovome podeljena.

„Status Aja Sofije je veštački problem koji Erdogan pokreće kada želi da skrene pažnju s drugih teških pitanja. To se dešava već 18 godina otkako je na vlasti”, ističe Meral Akšener, lider desničarske Dobre partije, treće po snazi u parlamentu.

Ona tvrdi da se u vladajućoj partiji ponašaju dvolično: AKP jednog trenutka nije prihvatila njen predlog da se Aja Sofija u nacionalnoj skupštini proglasi u džamiju i zato Meral Akšener veruje da je i ovo sada Erdoganova igra.