Poremećaj raspoloženja može da liči na depresiju

Pospanost, malaksalost, nedostatak energije, poremećaj raspoloženja, razdražljivost, slaba koncentracija, lupanje srca, stezanje u grudima, nedostatak vazduha, tromost ekstremiteta, glavobolja, vrtoglavica, samo su neki od simptoma prolećnog umora. Pravi uzrok nastanka ovog problema nije sasvim razjašnjen. Ipak, ovo stanje se ne smatra bolešću, a ni zdravstvenim poremećajem. Lekari ovaj problem svrstavaju u prolazne zdravstvene fenomene, sa kojim se susreću u ovo doba godine.

Kako ističe dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja u Lazarevcu, problem se sreće kod velikog broja ljudi – kod nekoga je manje, a kod nekoga je više izražen i duže traje.

– Mnogi na simptome neće ni obratiti pažnju, niti se požaliti na njih, a ako bismo uzeli u obzir sve osobe koje su osetile neke od simptoma makar nakratko ili povremeno, onda bi se moglo reći da skoro svaka druga osoba pati od takozvanog prolećnog umora. Nekoliko faktora utiče na pojavu simptoma prolećnog umora. Neke od važnih promena dešavaju se u hormonima. Bitnu ulogu ima stvaranje melatonina, koga ima više u zimskim mesecima, kada je dan duži. Sa dolaskom proleća i više sunčeve dnevne svetlosti, lučenje ovog hormona se smanjuje, a prevagu preuzima serotonin. Ovaj takozvani hormon sreće pokreće organizam na akciju. Organizam je navikao tokom hladnih dana na smanjenu fizičku aktivnost, a jaču kalorijsku ishranu, pa na povećanu aktivnost ne uspeva odmah da se prilagodi, što se manifestuje osećajem umora. Tome treba dodati i povećane dnevne oscilacije spoljašnje temperature i atmosferskog pritiska, što pre svega utiče na visinu arterijskog pritiska, uglavnom ga snižavajući. I to ima za posledicu osećaj nedostatka energije, to jest umora – dodaje dr Kostić.

Važno je znati da je ovo stanje prolazno i da u prevazilaženju tegoba može pomoći primena uobičajenih opšte poznatih zdravih životnih navika. Jedna od osnovnih mera jeste redovan, pravilan režim sna, bez nepotrebnog odlaganja odlaska na raniji počinak, uz čitanje knjige pred spavanje umesto gledanja televizije ili rada na kompjuteru ili na mobilnom telefonu. Druga važna mera jeste pravilan režim ishrane, što podrazumeva raznovrsnu ishranu, sa što više svežeg voća i povrća. Ovo doba godine nije idealno za držanje stroge niskokalorične dijete uprkos mogućem povećanju telesne težine tokom prethodnih meseci. Treća važna mera u ublažavanju tegoba umora jeste fizička aktivnost. Ona je posebno blagotvorna ako se primenjuje na otvorenom prostoru, a to može biti i obična, ali redovna dnevna šetnja u parku ili šumi. Ponekad je, da bi se čovek bolje osećao, dovoljan kratak predah od 10 minuta u miru i tišini, što se može nekad praktikovati i u radno vreme, da bi čovek bio produktivniji. Ne treba zaboraviti pozitivno delovanje kratkotrajnog popodnevnog odmora (može biti dovoljno 20 ili 40 minuta, najviše sat vremena) na zdravlje i funkcionisanje organizma.

– Vrlo često nismo u mogućnosti da sve ove zdrave aktivnosti i navike primenimo, ali važno je da se potrudimo. Ovo proleće 2020. godine nije bilo obično, jer smo se našli u jednoj potpuno vanrednoj situaciji zbog pojave virusa korona. Zato se može očekivati da poremećaj raspoloženja bude dominantni znak prolećnog umora ove godine. Inače, poremećaj raspoloženja u proleće može ličiti na pravu depresiju. Osoba može biti bezvoljna, melanholična, usporena, sa poremećenim snom. Ako ovo stanje traje duže od dve nedelje i priključuju mu se i osećaj krivice, nedostatak samopoštovanja, jača osećaj beznađa i bespomoćnosti, treba misliti i na pravu depresiju. Pošto ne možemo da primenimo aktivnosti na otvorenom u uobičajenoj meri, moramo se posvetiti drugim aktivnostima, posvetiti neko vreme i sebi, a podeliti brige sa dragim osobama u koje imamo poverenje – ističe naša sagovornica.

Specifični testovi za dijagnozu prolećnog umora ne postoje. Ukoliko bilo koje opisane tegobe traju duže od dve nedelje, postaju izraženije ili značajno ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju, potrebno je da poseti lekara.