Aleksandar Šešelj (SRS): Svoje probleme da rešavamo sami

Srpski radikali uvek će insistirati da naše unutrašnje probleme, od međusobnih odnosa do privrednih, rešavamo sami u parlamentu, a ne po stranom diktatu i po volji predstavnika prozapadnog nevladinog sektora, koji su postali vrhovni autoritet za sve oblasti života, kaže Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS-a i četvrti na listi Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka. Poslanici SRS-a u Skupštini Srbije su, ističe, pokazali da su im problemi građana najvažniji, podnošenjem, između ostalog,  zakonskog predloga, „overenog” sa sto hiljada potpisa građana, za ukidanje javnih izvršitelja, insistiranjem na tome da minimalne plate i penzije mogu da „pokriju” minimalnu potrošačku korpu, ali i da su dosledni u zaštiti nacionalnih interesa i da promenu vlasti žele na izborima, a ne na ulici.

Jedini obećavate ukidanje finansiranja nevladinih organizacija, kojih i zašto?

Govorimo o ljudsko-pravaškim NVO, čija je osnovna uloga da ovde promovišu nezavisnost Kosova, navodni genocid u Srebrenici... Nismo za njihovu zabranu, ali nije normalno da takvi dobijaju novac iz srpskog budžeta preko raznih izmišljenih projekata. Od 2000. godine nevladin sektor, koji se inače otvoreno bavi politikom, ovde je najveći autoritet u svim sferama društvenog života...

Vlast, valjda, odlučuje...

Tako bi trebalo da bude, ali mi od svakog ministra  prvo čujemo da je nevladin sektor saglasan sa zakonskim predlogom, a ukoliko se oni ne slažu slušamo o povratku u devedesete. SRS četiri godine u parlamentu ukazuje da je poslovnik o radu nedemokratski, da vlast svojim amandmanima guši raspravu, a vlast ne reaguje. Čim su Evropska komisija i NVO rekli da to mora da se promeni, vlast je promenila. Da ne pominjemo pravosuđe na koje se građani toliko žale...

Vi govorite i o promenama u pravosuđu, šta zamerate?

Problem našeg pravosuđa jeste uticaj izvršne vlasti na njega, ali to se neće promeniti ako se izbor sudija izmesti iz parlamenta, što zahteva EU, da bi se, navodno, izbegla politizacija. Tu vidimo licemerje EU, kojoj ne smeta što Nemačka bira sudije na saveznom nivou u parlamentu. Ukoliko izmestimo izbor sudija iz parlamenta, oni će se birati po nekim kabinetima. Pa, nedavno je Udruženje sudija i tužilaca u svom proglasu ukazalo na negativan uticaj formiranja paralelnih pravosudnih baza koje vode nevladine organizacije, koje, kako su naveli, pretenduju da uređuju treću granu vlasti. Ovde se u javnosti ti iz nevladinog sektora predstavljaju kao eksperti za pravna pitanja, njihovo mišljenje je važnije od profesora naših pravnih fakulteta i sudija Ustavnog suda. Problem je što nije važno mišljenje našeg, najverovatnije, najvećeg stručnjaka za krivično pravo profesora Pravnog fakulteta Milana Škulića, već stav Milana Antonijevića, uz dužno poštovanje prema Antonijeviću, samo zato što je on iz NVO.

Imate primedbe i na ekonomsku politiku?

U vreme pandemije smo videli koliko je važna domaća proizvodnja, a mi od 2000. godine imamo subvencionisanje stranih investitora sa 10.000–15.000 evra po radnom mestu, dok u 99 odsto slučajeva domaći privrednici nemaju takve pogodnosti. Strani investitori mogu da odu, čim im istekne program subvencija, da ostave ljude bez posla. Treba da se, pre svega, orijentišemo na sopstveno znanje i domaću privredu, da ukinemo jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, budući da smo za 11 godina njegove primene, ukidanjem carina na robu iz EU, doveli naše privrednike, pre svega poljoprivrednike, u situaciju da ne mogu da budu konkurentni ni na sopstvenom, a kamoli nekom drugom tržištu. Moramo da podstičemo naše poljoprivrednike, mikro, mala i srednja preduzeća, samo tako ćemo na duži rok razviti našu ekonomiju. Ključno je i potpuno odvajanje od diktata MMF-a, koji se ovde pita za cenu struje, visinu plata i penzija, koja će preduzeća biti prodata... Videli smo nedavnu neracionalnu prodaju Komercijalne banke, najveće srpske banke, pri tom uspešne, to nije u našem interesu.

Protiv ste ulaska u EU, a za savez sa Rusijom, ali Rusija je daleko, a mi smo okruženi zemljama EU i tamo izvozimo 60 odsto proizvoda?

Ne bih rekao da su Brisel i Vašington blizu. Kad podvučemo crtu ispod 20 godina naših pregovora o ulasku u EU, ništa nismo bliži članstvu, nego 2000. godine, a za to vreme morali smo da ispunimo niz ponižavajućih uslova – saradnja s Haškim tribunalom, pristanak na raspad zajedničke države sa Crnom Gorom, dobili smo samoproglašenu nezavisnost Kosova, koju je većina zemalja EU priznala i još traže da je mi priznamo ako hoćemo u EU. Pritom je francuski predsednik Emanuel Makron jasno rekao da EU treba da se reformiše, da se neće širiti. Perspektiva za region Balkana jeste „mali šengen”. Mi smatramo da Srbija nije 20 godina  pregovarala sa EU da bi postala član balkanske unije sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Smatramo da u savezu sa Ruskom Federacijom kroz Evroazijsku ekonomsku uniju i ODKB možemo da obezbedimo ekonomski prosperitet naše zemlje, pritom se od nas ne traži da se, na primer, odreknemo dela svoje teritorije.