Dobrodošli u tehnodelirijum

Odrazi fenomena Interneta u klasičnoj, štampanoj formi, na paradoksalan način pokazuju i digitalnu svest i digitalnu samosvest našeg društva. Novi svetski digitalni poredak jednostavno ne postoji u kulturnoj i društvenoj sferi srpske sredine.

Otuda oskudan broj štampanih studija, ogleda, naučnih radova i knjiga o Internetu, prevedenih ili autorskih, svejedno. Zbirka tih nekoliko knjiga ili odlomaka posvećenih digitalnoj kulturi nedavno je obogaćeno novim izdanjem edicije TraNS, zbornikom prekograničnih tekstova pod nazivom „Tehnoskepticizam” (urednik Vladimir Kopicl, izdavač novosadski Orpheus, izdanje 2007).

Prekoračenje iskustva i prakse su uporišta objavljenih eseja, bez obzira da li se dotiču biotehnologija i nanotehnologija, anarhističke ekologije, informacionih transkultura i drugih fenomena tehnološke civilizacije. Tekstovi su obojeni neprikrivenom težnjom autora da prelazak računarske subkulture u dominantnu kulturu novog milenijuma posmatraju iz različitih aspekata, uvek u suprotnosti s populističkim prihvatanjem ili odbijanjem.

Deset autora, među kojima su od poznatijih Rej Kerzvejl, Brus Sterling, Slavoj Žižek i Hakim Bej, drugačije vide tu „lještavu lokomotivu koja juri po šinama – pa i kroz neke neprirodne krivine i zloslutne tunele –

 u Obećanu Zemlju”, zemlju tehnodelirijuma.

Društveno ustrojstvo budućeg umreženog sveta na svojevrstan retro-način rekonstuiše australijski teoretičar Mekenzi Vark u svome „Hakerskom manifestu”, knjizi objavljenoj 2006. u Zagrebu. Autor je prošle godine posetio Beograd i Novi Sad, a sama knjiga svojom formom (crvene korice, crvena slova, napisana u obliku gnomskih fragmenata), neprikriveno priziva slobodarsku (marksističku i anarhističku) misao u okvirima informatičkog društva i arhetipske borbe za slobodnu informaciju.

Još jedna knjiga, pod nazivom „Blogosfera”, dolazi iz Zagreba, autor je poznati hrvatski bloger Boris Ličina Borja; neka vrsta hartijskog pačvorka Borjinog bloga, nastalog još 1999. godine, znatno pre eksplozije blogopomame. Čine je tekstovi, intervjui, izbori i prikazi sajtova i slična građa koju je on objavljivao na svom blogu (www.borja.org).

I dok se lica tehno-skeptičara razvlače u osmeh jer, eto, jedan net-novinar se vratio uništavanju kišnih šuma ili štampanju na celulozi, ne treba smetnuti sa uma da je Internet sve više novi oblik kulture koji preobražava sve čega se dotakne a sve manje novi medij upleten u vlastite nedoumice.

Brzinom reakcije i dostojnom autentičnošću teorijske i esejističke misli o Internetu se kod nas retko ko može pohvaliti. Svetli primer je elektronski časopis E-volucija, teorijski odsek Beogradske otvorene škole (www.bos.org.yu/cepit/evolucija). Klasična knjiška izdanja se suočavaju sa sindromom prebrzog starenja: zastarela su u trenutku kada su se pojavila u knjižarama.

Stoga teorijska promišljanja Interneta moraju „uzvratiti udarac”, preuzimanjem kreativnih modela svetske računarske mreže. To mogu biti haiku-manifesti, miš-maš zbornici, teorija brze pripreme i još brže konzumacije, kao u pomenuta tri slučaja. A sigurno je da nas očekuju i druga digitalno-celuloidna čuda i čudesa, strana zdravom razumu i pristojnom ukusu, ali neodoljivo, neponovljivo nova iskustva.