Trampovo spasavanje Dude

Pošto predsednički izbori u Poljskoj zbog epidemije kovida 19 nisu održani u maju, kada je sadašnji kandidat Stranke prava i pravde Andžej Duda mogao da pobedi već u prvom krugu – on mnogo nade polaže na sutrašnji prijem u Beloj kući. Bez obzira na to da li će nešto biti dogovoreno, da li će 10.000 američkih vojnika iz Nemačke preći u Poljsku, u izbornom štabu očekuju da će fotografije s predsednikom Donaldom Trampom uticati na poljske birače da daju glas konzervativnom predsedniku koji je u sukobu s EU.

Kako su nesuglasice Varšave i Brisela postajale sve dublje, tako su odnosi s Vašingtonom poprimali sve prisniji karakter. Uzlet Poljske kao najpouzdanijeg člana NATO-a na istočnom krilu nije omogućen razgovorima u ovoj alijansi, nego upravo ličnim odnosima Dude i poljske vlade s Trampom. Poslanici stranke Jaroslava Kačinjskog, koji iz senke vodi vladu, ne kriju da od Trampa očekuju pomoć na izborima: „Mi volimo Donalda Trapa, mislimo da je sjajan predsednik i verujemo da će nam pomoći da pobedimo na izborima”.

Zabrinutost je zavladala u stranci Kačinjskog kada su izbori planirani za 10. maj morali da budu pomereni jer se opozicija usprotivila mogućim mahinacijama tokom glasanja poštom. U to vreme ekonomska kriza zbog izolacije izazvane pandemijom još se nije snažno ispoljila u Poljskoj, a ankete su predviđale Dudinu pobedu već u prvom krugu (za njega bi tada glasalo 59 odsto ispitanika), pošto je opoziciona Građanska platforma (GP) tada imala slabog kandidata – bivšu predsednicu poljskog parlamenta Malgožatu Kidava-Blonsku. Krajem maja procenat podrške Dudi je već pao na 39 odsto, a pre desetak dana je iznosio oko 41 procenat.

U međuvremenu je opoziciona Građanska platforma zamenila kandidata: liberalni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski se odmah pokazao kao kandidat koji bi u drugom krugu mogao da pobedi Dudu. Njegova popularnost raste, ali mu je jedina šansa da u prvom krugu za Dudu ne glasa 50 odsto plus jedan Poljak.

Dudina poseta Trampu, koji zbog pandemije nije primio nijednog državnika od sredine marta, značiće potezanje poslednje karte predsednika koji se nije libio da naklonost američkom predsedniku izrazi tako što se hvalio da je sam predložio da američkoj bazi u Poljskoj daju ime „Fort Tramp”. Pokazalo se da Tramp nije „pao” na tu doskočicu, oklevao je i prepustio timovima da razrade planove, nudio razmeštanje 1.000 vojnika, a ni sada nije izvesno da će 10.000 američkih vojnika iz Nemačke preći u Poljsku. Ispostavilo se da ne samo da dve milijarde dolara koje bi Poljska uložila nisu dovoljne, nego je ojačala i sumnja da bi Poljci mogli da obezbede uslove kakve u Nemačkoj već imaju komande za Bliski istok i Afriku, kao i glavni medicinski centri.

Prilikom sutrašnjeg susreta Trampa i njegovog poljskog miljenika svakako će biti reči o unapređenju vojne saradnje, što će američki predsednik iskoristiti da dodatno izvrši pritisak na kancelarku Angelu Merkel, jer se ispostavilo da bi veći nemački vojni budžet zadržao američke vojnike u tamošnjim bazama. Neki zvaničnici su primetili da je Trampova najava delimičnog povlačenja iz Nemačke usledila zajedno s pozivom Dudi i da su taj „projekat” sinhronizovali bivši ambasador u Berlinu Ričard Grenel i ambasadorka SAD u Varšavi Džordžet Mosbaher. Ona je Rojtersovu vest o zastoju u pregovorima u vezi s „Fort Trampom” nazvala „lažnim vestima” i na „Tviteru” napisala da najava još veće vizije nego što je bilo predviđeno – uskoro stiže.

U međuvremenu se Duda u predizbornoj kampanji uhvatio u koštac sa pitanjima LGBT, na kojima insistira opozicija. On je na jednom predizbornom skupu rekao da u Poljskoj pitanje LGBT zajednice pokušavaju da nametnu kao ideologiju, a da je Poljacima trebalo 40 godina da se reše komunizma. Duda je obećao da će „zaštititi decu” od te ideologije, za koju je rekao da je „destruktivnija nego komunistička”. Kritike ovih njegovih stavova odmah su stigle iz Brisela, a Duda je retoriku o gej pravima donekle ublažio, govoreći o pravima žena, osoba s invaliditetom i drugih ranjivih kategorija. Ambasadorka Mosbaher je demantovala da je uticala na njegov rečnik. Na kraju je Duda u predsedništvu primio jednog aktivistu ove zajednice, koji mu je pokazao fotografije tinejdžera koji su izvršili samoubistvo u Poljskoj, jer ova zemlja ne priznaje njihovo pravo seksualnog izbora. Ovaj aktivista, koji na kraju razgovora nije hteo da pruži ruku predsedniku, rekao je da Duda nije pokazao bilo kakva osećanja, niti se izvinio.