Bahato razbacivanje novcem građana

„Umetnost ili ruženje objekta, mural ili grafit, dozvoljeno ili zabranjeno, dopadljivo ili rogobatno, tek stanari zgrade u srcu Vračara, na uglu Njegoševe i Kneginje Zorke, više ne znaju šta će sa svojom fasadom na kojoj je pre neki dan ponovo osvanuo ogroman natpis. Njihove muke počele su još u februaru kada je ovaj grafit ili mural prvi put osvanuo na zgradi koja se nalazi u zaštićenoj zoni starog Beograda. Posle nekog vremena nepoznata osoba ih je prijavila komunalnoj inspekciji zbog nemara i neodržavanja fasade od veštačkog kamena. Inspektori su im ostavili rok od pet dana da obrišu ili prekreče grafit ili će, u suprotnom, Skupština stanara biti prekršajno procesuirana i novčano kažnjena. Skupili su 320 evra i angažovani  su majstori da prekreče zid. Druga varijanta bila je takozvano pranje peskiranjem koje bi koštalo 2.000 evra...”

Ovo je deo teksta, objavljenog uz fotografiju, u rubrici Beogradska hronika, u sredu 10. juna.

U nedelju 21. juna, držim iste novine i sa nevericom i velikim ogorčenjem čitam tekst pod naslovom „Ulična umetnost za seniore”. Kulturni centar „Božidarac” i udruženje građana „Kruna” organizovali su dvočasovnu radionicu ulične umetnosti ... Teorijska i praktična znanja polaznicima su prenosili majstori crtanja grafita…

„Učenici ulične umetnosti” nisu crtali grafite na fasadi Kulturnog centra „Božidarac” već na nekom razapetom platnu, ali su naučili kako će to da rade na fasadama naših zgrada. Ovaj tekst afirmativno govori o aktivnostima u organizaciji (molim vas, obratite pažnju) Kulturnog centra „Božidarac”, koji se nalazi u istoj toj opštini Vračar koja je, po anonimnoj prijavi, ekspresno poslala svoju komunalnu inspekciju građanima zgrade na čijoj je fasadi bio ispisan ogroman grafit. Pod pretnjom sankcijama stanari su o svom trošku hitno morali da taj grafit uklone.

I, konačno, nedavno je osvanuo isti onaj grafit iz februara, sa istim pratećim tekstom. Budući da su jednom već dali pare za sređivanje fasade, stanari su odlučili da ovaj put to ne urade, uz konstataciju da je bolje da novac uplate nekom od domova za nezbrinutu decu.

Pre nekoliko godina na isti način je i beogradska opština Savski venac organizovala „radionicu crtanja grafita” ali za decu školskog uzrasta.

Ovim putem želim javno da postavim pitanje, i tražim konkretan odgovor, tim istim opštinskim vlastima: Kojim sredstvima, čitaj čijim parama, vi to „školujete crtače uličnih grafita” pa posle vršite presiju na građane da ih uklone? Ima li neko uvid u takvo trošenje para tih istih građana kojima pretite sankcijama?

Dušan Milenković,
Beograd