Trgovinski rat Amerike i Kine stiže u Afriku

U trgovinskom sukobu Amerike i Kine, Afrika je u opasnosti da se nađe između dve vatre, upozorio je nedavno Uhuru Kenijata, predsednik Kenije, uoči neuobičajeno napetog glasanja za mesto nestalnog člana Saveta bezbednosti UN sa Crnog kontinenta. Naime, iako je Afrička unija zvanično podržala kandidaturu Kenije, susedni Džibuti – u kojem i Amerika i Kina imaju vojne baze – odlučio je da se i on preporuči kao pogodniji predstavnik Crnog kontinenta na Ist riveru od 2021. godine. Nakon neviđenog lobiranja dva afrička suseda jednog protiv drugog, Kenija se u drugom krugu izjašnjavanja članica Generalne skupštine, i onda tesnom većinom (Najrobi je dobio dva glasa više od neophodnih 127) izborila za fotelju u SB UN.

„Hajde da (Afrika) ne bude usisana u nekakav izolacionizam. Istovremeno, nećemo dozvoliti da (Afrika) bude teren za istresanje tuđe robe”, poručio je Kenijata u intervjuu za londonski „Fajnenšel tajms”, upriličenom u kancelariji Atlantskog saveta za Afriku u Najrobiju.

Kako će se Kenija na pragu bilateralnih trgovinskih pregovora s Amerikom (mimo Afričke unije), i od početka milenijuma poslovno umrežena s Kinom, izboriti za „srednji put” između Vašingtona i Pekinga, za sada je zagonetka.

U međuvremenu, Kenija – zemlja na strateškoj lokaciji na zapadnom obodu Indijskog okeana, u kojem London i Vašington odavno imaju solidna vojna vežbališta – visoko je na radaru zvaničnog Pekinga.

„Čestitamo vladi predsednika Uhurua Kenijate što je obezbedio da se železničkom prugom između luke Mombasa i prestonice Najrobi kroz istočnu Afriku tokom epidemije virusa korona nesmetano odvija tok roba”, poručio je kineski lider Si Đinping tokom virtuelnog kinesko-afričkog samita, održanog sredinom juna. Dva dana nakon Sijeve pohvale pruge Mombasa–Najrobi, Apelacioni sud u glavnom gradu Kenije proglasio je upravo tu 472 kilometra dugu pružnu vezu između Mombase i Najrobija (puštenu u rad 2017) – „nezakonitim projektom”. Element potencijalne drame u toj presudi jeste činjenica da su tu prugu podigli kineski graditelji, sredstvima iz kredita koji je Kenija uzela kod kineskih banaka pod javno neobjavljenim uslovima otplate. Protivnici kineske pruge Mombasa–Najrobi i dodatnog kraka Najrobi–Naivaša blizu zapadne granice Kenije i Tanzanije (za koji se država zadužila u Kini dodatnih 1,5 milijardi dolara) nisu krili ushićenje zbog presude Apelacionog suda.

„Kineski imperijalistički planovi doživeli su veliki udar u kenijskom sudu”, komentarisala je regionalna štampa, odavno skeptična prema silovitom novovekovnom prodoru druge najveće ekonomije sveta u Afriku.

Od početka 21. veka do 2017. godine Kina je usmerila više od 143 milijarde dolara ka 49 država Afrike, tvrde podaci Fakulteta za međunarodne studije Univerziteta „Džons Hopkins” u Vašingtonu.

U slučaju novovekovne pruge Mombasa–Najrobi (umesto uskotračne britanske kolonijalne linije iz 19. veka), Peking je sredinom prošle decenije najavio velike regionalne trgovinske ambicije u istočnoj Africi. Na svečanom otvaranju radova, 2014. godine, kineski premijer Li Kećijang istakao je da će pruga u budućnosti povezivati Keniju, Ugandu, Ruandu, Burundi i Južni Sudan, obezbeđujući daleko brži i jevtini prevoz robe i ljudi. „Ovaj projekat demonstrira na delu saradnju ravnopravnih, a potvrđuje korisnost međusobne saradnje između Kine i istočne Afrike”, naglasio je Li.

Protivnici kineskog železničkog iskoraka u istočnu Afriku – preko Kenije – od tog vremena ne štede napore da zaustave taj megainfrastrukturni projekat. Prema zvanično nepotvrđenim informacijama, ugovor kineskih i kenijskih partnera u izgradnji pruge Mombasa–Najrobi azijskim protagonistima daje basnoslovnu stratešku prednost nad lokalnim saigračima. Na primer, spekuliše se da u ugovoru „Mombasa–Najrobi” stoji da je u slučaju bilo kakvog pravnog spora ili kašnjenja u otplati rata kredita nadležan jedino sud u Kini. Zvanični Peking i zvanični Najrobi nisu se ni ranije oglašavali protiv sličnih pritužbi koje su lane stigle do Vrhovnog suda u Najrobiju. Dotični sud odbacio je tužbu protivnika pruge i naložio da se njihovi „rekla-kazala” dokazi izbace iz sudskih spisa. Po odbijenici, parničari su se žalbom obratili Apelacionom sudu. A tamo – sudije su zaključile da je država, mimo zakonske procedure i bez tendera, posao izgradnje projekta od nacionalnog značaja netransparentnim kanalima i bez konkursa za javne nabavke dodelila jednom izvođaču i dugoročno se vezala za jedan finansijski izvor pod sumnjivim uslovima.

Šta sada biva s prugom kojom je od 2017. godine kroz Keniju prevezeno 13.000 vozova krcatih robom i ljudima? Šta će se desiti s planovima za produženje železničke mreže do granice s Ugandom i dalje ka ekvatoru? I to u trenutku kada domaćin kineskom operateru tih tračnica duguje više od 380 miliona dolara neisplaćenih obaveza.

Američki trgovinski pregovori s Kenijom i sudska senka nad megakineskom prugom mogu uticati na odnose Najrobija s Vašingtonom i Pekingom u Savetu bezbednosti UN.