„Refleksije našeg vremena" u MSUB

Muzej savremene umetnosti na dve lokacije otvorio je izložbu na kojoj će se naći neka od naših najznačajnijih stvaralačkih imena, velikani iz prošlosti i naši savremenici – više od dve stotine umetničkih dela dočekalo je publiku u zdanju ove institucije na Ušću i u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Postavku „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.” osmislile su četiri kustoskinje muzeja: Mišela Blanuša, Rajka Bošković, Svetlana Mitić i Žaklina Ratković, dok je kustos izložbene celine u Legatu Zorić-Čolakovića Miroslav Karić. Kako su objasnili, namera im je da predoče dva osnovna koncepta u pristupu kolekcioniranja muzejskih zbirki – istorijsku liniju razvoja, koja izdvaja dela relevantna za tokove modernizma 20. veka na jugoslovenskom umetničkom prostoru, i liniju koja prati regionalna i evropska kretanja, kao i dinamiku savremene umetničke scene. Prateći širok dijapazon umetničkih izraza, kao i raznovrsnih fenomena prisutnih u umetnosti 20. i početka 21. veka izložba je koncipirana u četrnaest tematsko-problemskih celina, od kojih se trinaest nalazi u centralnoj muzejskoj zgradi, a jedna u Legatu, dok su izložena dela u različitim medijima – od crteža, slike, grafike, skulpture do instalacije, fotografije i videa.

Tu će biti radovi najznačajnijih umetnika prve polovine 20. veka, kao što su Nadežda Petrović, Sava Šumanović, Sreten Stojanović, Dušan Jovanović Đukin, Petar Dobrović, Marko Ristić, potom artefakti iz druge polovine 20. veka čiji su autori Miodrag B. Protić, Ljubica Cuca Sokić, Bora Iljovski, Nevenka Stojisavljević, i na kraju dela umetnika koja su nastajala u prve dve decenije 21. veka, gde pripadaju Biljana Đurđević, Ivan Grubanov, Vladimir Nikolić.

Jedna od poslastica biće i remek-delo Đorđija Crnčevića „12 x Solženjicin” iz 1973. godine.

„Reč je o jednoj od najvažnijih skulptura nastalih u 20. veku ne samo kod nas već i šire. Mi smo to delo nabavili iz postavke retrospektivne Crnčevićeve izložbe. Imali smo mogućnost da otkupimo samo šest delova skulpture jer je jedan kolekcionar za života umetnika kupio preostalih šest. Pripremajući izložbu obezbedili smo novac da se odlije tih preostalih šest glava ’Solženjicina’ tako da kompletnu skulpturu premijerno sada izlažemo nakon 50 godina”, kazala je Rajka Bošković za Tanjug, a njena koleginica Svetlana Mitić naglasila je još jednu celinu – segment izložbe „Simina 9-a”:

„Taj deo posvećen je radu Miće Popovića ’Heksagonalni prostor’. Reč je o veoma kompleksnom delu koje se pojavilo 1971. u salonu MSUB i predstavlja rani primer audio-vizuelnog rada. Simina 9-a je mesto u Beogradu gde su se okupljali disidenti u vreme socijalističke Jugoslavije. Dakle mesto, žive političke misli kojem je svakako pripadao Mića Popović.”

Podsetimo, ovo delo stiglo je u muzej 2018, kao donacija „Atlas grupe” i ovo je zaista lepa prilika da se vidi šest portreta značajnih intelektualaca – pored Miće Popovića tu su Borislav Mihajlović Mihiz, Dobrica Ćosić, Živorad Stojković, Lazar Trifunović i Antonije Isaković.