Dobra higijena čuva zube od ispadanja

Parodontopatija predstavlja, zajedno sa zubnim karijesom, glavni uzrok gubitka zuba. Za razliku od karijesa koji ugrožava tvrdu zubnu supstancu (gleđ i dentin), parodontopatija dovodi do propadanja potporne kosti zuba. Na taj način zubi, koji su često potpuno zdravi – počinju da se klate, a zatim i da ispadaju. Kada pacijenti sa ovim problemom dođu u ordinaciju stomatologa često govore kako su imali sve zdrave zube i nikakve probleme donedavno, a zatim ih je „napala” parodontopatija. Međutim, istina je sasvim drugačija. Parodontopatija ne boli i ne dovodi do izraženih tegoba dok ne nastanu komplikacije kao što su pomeranje zuba, gnojni apscesi, „izduživanje zuba”, to jest povlačenje desni (gingive).

Kako naglašava dr Ksenija Zelić Mihajlović, specijalista parodontologije i oralne medicine sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu i Laboratorije za antropologiju Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta, pacijenti najčešće ne primećuju da se nešto dešava i to nekoliko godina.

– Ovom oboljenju, u najvećem broju slučajeva, treba puno vremena da dovede do ozbiljnog gubitka vilične kosti da bi se pojavili navedeni problemi. Sve počinje zapaljenjem desni odnosno gingivitisom, što je prvenstveno posledica neadekvatne higijene. U naslagama na zubima (dentalnom plaku) koje nisu adekvatno i na vreme očišćene četkicom za zube i drugim sredstvima za održavanje oralne higijene, bakterije plaka se razmnožavaju i svojim patološkim produktima izazivajući gingivitis. U početku se primećuje crvenija nijansa desni uz same zube, a zatim krvarenje prilikom pranja i konzumiranja čvršće hrane – napominje dr Zelić Mihajlović.

Iskusan doktor stomatologije uočiće i druge promene koje ukazuju na gingivitis koji ako se ne leči vremenom prelazi u parodontopatiju. Zapaljenje se prenosi u dublja tkiva bliže kosti i počinje da razara samu kost. Tako nastaje osnovni znak parodontopatije – parodontalni džep. Važno je naglasiti da, iako su i gnigivitisi i parodontopatije izazvane bakterijama plaka, antibiotici nisu metod izbora za lečenje ovih oboljenja. Oni se propisuju samo u izuzetnim, težim slučajevima kao dopunska terapija.

– Iako u praksi često viđam pacijente koji sami uočavaju promene na desnima, najbolji i najjednostavniji pritup za rešavanje problema gingivitisa i parodontopatije je redovna poseta doktoru stomatologije. Najčešće je dovoljno da se pacijent pregleda na svakih šest meseci do godinu dana, ukoliko stomatolog nije drugačije naglasio. Na taj način će i najmanje promene biti uočene i sanirane na vreme. Čak i sam stomatolog mora redovno da „sedne na stolicu” da ga pregleda kolega da bi se na vreme uočile sve patološke promene. Primenom adekvatne terapije, i kod osoba sa uznapredovalom parodontopatijom, proces će biti zaustavljen pre nego što dovede do dalje destrukcije kosti i na taj način će mnogi, ako ne i svi zubi, biti sačuvani. Lečenje parodontopatije značajno je i za zdravlje celokupnog organizma budući da bakterije i njihovi toksini koji se nalaze oko zuba u parodontalnom džepu mogu da budu rasejani po organizmu putem krvotoka – naglašava naša sagovornica.

Još jedna važna patološka promena, koja se često u praksi viđa, jeste i povlačenje desni odnosno recesija gingive. To utiče na estetiku osmeha ali i narušava zdravlje zuba. Povlačenje desni prati i samu parodontopatiju ali može biti i nezavisan problem, koji nije izazvan bakterijama i lošom higijenom usta i zuba. Recesije gingive su najčešće kod osoba koje imaju izuzetno tanke i nežne desni. Takođe, i sama kost je obično gracilnija dok su zubi često dosta krupni. Veliku ulogu u nastanku ove promene ima nasleđe. Često nepravilna tehnika pranja zuba dovodi do povlačenja desni jer su one previše tanke da bi izdržale mehanički pritisak. Tome svakako doprinosi korišćenje tvrde ili srednje tvrde četkica za zube. Za najveći broj osoba najpogodnija je četkica sa mekim vlaknima. Nepravilan zagrižaj kao i neadekvatan položaj zuba mogu takođe da dovedu povlačenja desni. Recesije se najčešće pojavljuju već u mladosti i značajno je da se uoče na vreme. I ovde kao i kod parodontopatija, najvažnije je da se redovno posećuje stomatolog koji će na svakom pregledu proveriti stanje zuba, desni, sluzokože i vilične kosti.

– Ukoliko se na vreme uoči rizik za nastanak recesija, može se sprovesti korekcija nepravilne tehnike pranja zuba ili odgovarajuća terapija – ortodontosko pomeranje zuba u pravilan niz i relaksiranje prejakih kontakata između zuba gornje i donje vilice. Iako zapaljenje desni nije osnovni uzrok recesija, ono će svakako znatno doprineti ubrzanju ovog procesa. Stoga je vrlo važno da se sanira svako zapaljenje. Nakon obuke o pravilnoj higijeni, promene neadekvatne četkice i po potrebi saniranja zapaljenja i položaja zuba, može se primeniti hirurška terapija. Ova vrsta se ubraja u plastičnu hirurgiju jer se njome rekonstruiše izgubljeni deo desni. Kod početnih i plićih recesija hirurške metode kao što je na primer transplantat vezivnog tkiva daju zavidan uspeh – dodaje dr Zelić Mihajlović.

Postoje i hirurški zahvati koji se primenjuju da bi se sprečilo povlačenje desni tamo gde se uoči rizik za njegovu pojavu (slobodni mukozni autotransplantat, korekcija frenuluma i plika). Korekcija frenuluma („vezica” gornje i donje usne) često se radi već ubrzo nakon nicanja stalnih zuba kada se proceni da je to indikovano. Ove metode su vrlo delotvorne i najčešće daju trajan rezultat.