Počela žetva pšenice

Žetva pšenice u Srbiji počela je uprkos mnogim predviđanjima da će zbog obilnih padavina ove godine zakasniti prvi otkosi. Prema prognozi stručnjaka očekuje nas prosečna rodna godina. I mada je rano za konačnu ocenu, prve analize pokazuju da je kvalitet zrna dobar, svakako bolji od prošlogodišnjeg.

Pojedina udruženja, poput Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) naglašavaju da su prvi prinosi žita ispod očekivanih, zbog čega su nezadovoljni ponuđenom otkupnom cenom od 15 do 16 dinara, po kilogramu.

Predsednik Upravnog odbora te asocijacije Jovica Jakšić rekao je za Betu kako je procenjivano da će prosečan rod biti 4,5 tona po hektaru, ali da je u praksi sa oranica skinuto od 1,7 do 4,2 tone. On je naveo da su posledice suše u rano proleće veće nego što se očekivalo.

Ova organizacija, podsetimo, već je tražila od Republičke direkcije robnih rezervi da objavi otkupnu cenu pšenice (koja se kupuje za zalihe) od 22 dinara po kilogramu da bi ona „povukla” cenu na tržištu. Ova trenutna, kako naglašavaju, ne pokriva troškove proizvodnje.

Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije” očekuje prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru. Kaže da je istina da je čak i na vojvođanskim njivama rod neujednačen ali da će na kraju to verovatno dati prosečan rezultat u prinosima.

Cena, na koju se žale proizvođači, svakako će, kako navodi, zavisiti i od kretanja na svetskom tržištu žitarica ali i da je istina da se zbog „svetske hiperprodukcije žita ne mogu očekivati velike zarade”.

Rusija, kao najveći svetski izvoznik, već je najavila da će ove godine imati veće prinose. Tamo će, prema najavama, žetva početi za nedelju dana, a rusko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će ovogodišnja proizvodnja biti 75 miliona tona, dva miliona više od ranijih predviđanja. Kako je objavio „Vrld grejn”, pod ovakvim pritiskom prošle nedelje pale su izvozne cene pšenice.

– Ponovo se očekuje odličan rod u svetu, što donosi dobru snabdevenost, velike prelazne zalihe ali ne treba očekivati visoke cene. Činjenica jeste da su rekordi u proizvodnji pšenice postali česti. U sedam poslednjih godina, šest puta je oboren rekord – objašnjava Saković.

Takva hiperprodukcija nastala je, pre svega, podizanjem prinosa u zemljama gde tradicionalno nisu bili visoki. Pre svega u Ukrajini i Rusiji, ali i kod drugih. Pored toga, posle dve godine katastrofalnih suša, ove godine je i Australija imala dobru žetvu.

Upitan da li država može da interveniše zbog niske cene na koju se žale domaći proizvođači on odgovara da su prošla vremena kada je cena formirana administrativnim putem i da će nju odrediti isključivo ponuda i tražnja na tržištu.

– Udruženja primernih proizvođača morala bi više da rade na unapređenju proizvodnje. Velike zarade od pšenice ne mogu se očekivati, posebno na manjim površinama – kaže naš sagovornik.

Za domaće potrebe Srbiji je dovoljno 1,5 miliona tona žita, koje kupe pretežno mlinari i konditorska industrija. Kako objašnjava, ta količina može da bude prodata čak i po višim cenama od svetskih, ako je neko spreman da plati jer će kasnije to ugraditi u svoju kalkulaciju. Sve preko toga biće prodato po važećim svetskim cenama, jer nijedan trgovac nama neće platiti više nego što plaća Mađarima, Rumunima ili Bugarima.

– Slažem se da je cena poslednjih nekoliko godina niska za domaće proizvođače, ali je realna što se svetskog tržišta tiče – navodi Saković i dodaje da je domaćem tržištu trenutno (do formiranja cene) najčešće aktuelna akontna od 16 dinara po kilogramu.