Kad divljina pozove

Gde zimuju naše rode, a kuda sve lete slepi miševi? Šta su to termali i koje ptice ih koriste? Da li je seoba poduhvat vredan divljenja i koje sve opasnosti vrebaju na tom putu? Odgovore na ova pitanja dobiće svi oni koji posete izložbu „Zov daljine – seobe u carstvu životinja” koja će biti otvorena sutra u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu. Postavka će biti predstavljena uz poštovanje svih epidemioloških mera, distance i maski.

Ova izložba objašnjava fenomen seoba životinja na Zemlji i ulogu koju imaju seobe u životnom ciklusu, ne samo ptica, kao najpoznatijih i najpokretljivijih organizama, već i drugih životinja kao što su insekti, slepi miševi, gmizavci, ribe i neki kopneni sisari za koje je malo poznato da imaju selidbene aktivnosti.

Na izložbi će biti prikazano ukupno 87 vrsta životinja, odnosno 119 insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara iz bogatih zbirki Prirodnjačkog muzeja.

Seoba životinja je prirodni fenomen kretanja jedinki, čiji glavni pokretač mogu biti promene godišnjih doba, lokalni klimatski uslovi, dostupnost hrane i potreba za ostavljanjem potomstva.

Na izložbi će biti rasvetljena mnoga pitanja, a pre svega na koji način se organizmi orijentišu i pronalaze svoj put u toku seobe.

U okviru izložbe publici će biti dostupan i katalog „Zov daljine – seobe u carstvu životinja” autorke dr Daliborke Stanković, kao i impozantna naučna monografija „Atlas migratornih ptica i slepih miševa Srbije”, objavljena 2018. u izdanju Prirodnjačkog muzeja.

Dve spektakularne seobe kopnenih sisara zabeležene su kod irvasa, koji se sele između zimskih i letnjih staništa na Arktiku, i gnuova, čije su migracije vezane za smenu kišne i sušne sezone u Africi, između Tanzanije i Kenije. Seobe su zabeležene i kod morskih sisara – kitova i delfina. Grbavi kitovi, kao najveće životinje na svetu, rekorderi su u selidbenim aktivnostima među sisarima, s obzirom na to da se hrane u polarnim vodama, a radi razmnožavanja u tropskim i suptropskim morima mogu preći i do 8.300 kilometara.

Izložba će biti otvorena do decembra ove godine.

Bela roda odletela najjužnije

Najstarija jedinka prstenovana u Srbiji, a pronađena u inostranstvu, bio je orao krstaš, prstenovan kao mladunac juna 1976. godine u Deliblatskoj peščari. Nađen je uginuo, juna 2002. u Mađarskoj posle skoro 26 godina. Najveću udaljenost od 8.861 kilometra od mesta prstenovanja u Srbiji do mesta nalaza u inostranstvu prešla je bela roda prstenovana jula 1987. godine u Molu kod Sente. Ptica je pronađena uginula aprila 1990. u Južnoafričkoj Republici. To je najjužniji nalaz ptice prstenovane u Srbiji, a pronađene u inostranstvu.