Pandemija i klimatske promene

„Misli globalno, deluj lokalno” bila je krilatica sa kraja prošlog veka u zaštiti životne sredine. Po svemu sudeći ostalo se samo na deklarativnom odnosu i onda je to „globalno” uzvratilo udarac. Kako god – sa neke pijace ili iz laboratorije, tek neki submikronski, a veći od ranijih virusa, napao je i velike i male i stare i mlade. I dok se veliki nadgornjavaju na samitima kako zaustaviti otopljavanje, na poplavljenim našim oranicama, voćnjacima, baštama, plastenicima i prizemnim kućama se procenjuje šteta. „Država će nadoknaditi štetu”, govore odgovorni. „Ne lipši magare do zelene trave”, kažu oni koji čiste blato.

Pandemija nas je naučila od koga se može očekivati pomoć. Zahvaljujući našim ljudima, a na prvom mestu zdravstvenim radnicima, prodavcima u samouslugama, policajcima i vojnicima, dobili smo prvo poluvreme. I onda smo sve prokockali zbog malo zadovoljstva. Pojavili su se dušebrižnici, koji pozivaju na odgovornost, optužuju one koji su kako-tako snalazili u hodu, umesto da prave konstruktivne analize propusta i predloge da se to više ne ponovi. Delimično su u pravu, jer se politika umešala u odluke i nema vajde što se političari busaju u grudi. Šteta je neprocenjiva i stanje nepovratno, ali je naše i tuđe iskustvo dragoceno. Sada je momenat da znanje i razum donose prave odluke. Pred nama je izbor nove vlade i odmah će se videti kakve smo pouke izvukli iz ovih nevolja.

Ovog leta su u prednosti naši turistički kapaciteti, već ranije je država pomagali naše ljude vaučerima da se odmore u Srbiji. Sada su već unapred rezervisani svi raspoloživi smeštaji u banjama, na jezerima i planinama, kao i uz velike reke. Da bi se sve racionalno koristilo treba nam koordinacija među ministarstvima ne kao međuresorna, jer se ta saradnja po definiciji rada vlade podrazumeva, već kao izvršna – od premijera.

Primer reverzibilnog jezera na Tari pokazuje kako se gazduje velikim energetskim i turističkim potencijalom. Prošle godine u proleće je nemilosrdno korišćen energetski potencijal i voda iz jezera ispuštena do nivoa koji, kako odgovorni kažu, nije bio ispod projektovanog biološkog minimuma. Ko je proveravao koji je biološki minimum u toku 40 godina eksploatacije? Nastala su ogromna klizišta i nekome će država nadoknaditi štetu! Zar nas korona nije naučila da je bolje sprečiti, nego lečiti! Zahvaljujući obilnim junskim kišama ove godine jezero je puno i takvih prizora lepote ima malo u svetu. I zbog drugih okolnosti turistima se pruža mogućnost da uživaju u ovim lepotama. Naime, pored viška vode bilo je i viška električne energije zbog manje potražnje u izvozu, te se voda iz jezera Perućac koristila da se vraća u reverzibilno Tarsko jezero. Na taj način je regulisan tok Drine nizvodno, pa u tom kraju nije bilo poplava, jer su se manji vodotokovi neometano ulivali u maticu. Naš narod kaže: „Um caruje, snaga klade valja”! Japanski projekat reverzibilnog Tarskog jezera je osmišljen za racionalno korišćenje hidropotencijala i očuvanje prirode. Na raspolaganju su nam važni prirodni resursi, ne sme se dozvoliti da se celim sistemom drinskih hidrocentrala, kojih će biti još više, upravlja od danas do sutra.

Dr Zorka Vukmirović,
Zaovine na Tari