Merkelova: „Severni tok 2" će biti izgrađen

Berlin i Vašington su na ivici konačnog razlaza zbog oprečnih viđenja sudbine „Severnog toka 2”, rusko-zapadnoevropskog gasovoda koji treba da udvostruči isporuke sibirskog gasa Evropi preko Nemačke. Kancelarka Angela Merkel upozorila je u Bundestagu da najavljene američke ekstrateritorijalne sankcije protiv tog gasovoda „nisu kompatibilne” s nemačkom interpretacijom pravnih standarda.

„Moramo priznati da novopredložene sankcije komplikuju izgradnju (’Severnog toka’). Verujemo da bi završetak tog ’ekonomskog projekta sa političkom komponentom’ bio prava stvar, i mi ćemo sledstveno tome delovati”, najavila je kancelarka prvog dana šestomesečnog nemačkog predsedavanja Evropskom unijom.

Dan ranije je američki kongresmen Stiv Vomak objavio na „Tviteru” da je Senat uvrstio dva predloga zakona (podneta 4. i 25. juna) o „zaštiti energetske bezbednosti Evrope” u nacrt zakona o odbrambenom budžetu SAD za ovu godinu. Oba zakonska predloga, predviđaju široku, ali ne i identičnu paletu aktera kojima bi zbog učešća u završavanju „Severnog toka 2” (od 1.220 kilometara, preostali su radovi na oko 150 kilometara) nove američke sankcije mogle ozbiljno zagorčati život i posao. Podsećanja radi, američki senator Ted Kruz, protagonista prvog zakonskog predloga o ovim sankcijama, ocenio je da „’Severni tok 2’ predstavlja kritičnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Amerike, te on ne sme biti završen”.

To što je nova runda sankcija pripojena nacrtu odbrambenog budžeta manevar je već viđen prilikom usvajanja prvog kruga američkih sankcija protiv „Severnog toka 2” krajem decembra, čime je predsednik Donald Tramp doveden u obavezu da zbog statusa odbrane stavi svoj potpis na takav („prošireni”) dokument.

Drugim rečima, nove američke sankcije „Severnom toku 2” kao da su neminovne.

Ideja da bi američki Kongres mogao imati poslednju reč u vezi sa sudbinom „Severnog toka 2” izazvala je u Bundestagu buru.

„Apsurdno je da bi američki Kongres trebalo da deluje kao regulator evropskih pitanja. Zamislite kada bismo u Bundestagu doneli rezoluciju o energetskoj bezbednosti SAD”, istakao je Nils Anen iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Po njegovim rečima, nove američke sankcije predstavljaju „direktno i teško mešanje u suverenitet i energetsku politiku Nemačke i Evrope. Očigledno je da Amerika unilateralno pokušava da zaustavi projekat, što je potpuno neprihvatljivo”.

Anen je izneo uverenje Berlina da će nove sankcije protiv „Severnog toka 2” biti „uskoro” izglasane. Ako se to desi, onda je odsviran „kraj transatlantskom partnerstvu”, ocenio je Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar i predsednik odbora deoničara švajcarske firme „Severni tok AG”, koja je vlasnik istoimenog gasovoda. Reč je o „širokom i neopravdanom napadu na evropsku ekonomiju”, istakao je Šreder. On je naveo i da najavljene sankcije ugrožavaju više od 120 kompanija, i basnoslovne investicije vredne oko 12 milijardi evra. Američka inicijativa podriva spoljnopolitičko jedinstvo Zapada, primetio je Šreder.

Nemačka i Evropa su, izgleda, pred sudbonosnim izborom između opcija koje im najavljuju Moskva i Vašington. Vladimir Čizov, ruski ambasador pri EU, tvrdi da „ništa neće zaustaviti ’Severni tok 2’, i da je na Nemačkoj i EU da ocene najavljene američke mere”. Ronald Gidvic, američki ambasador sa poslanstvom u Briselu, najavljuje da Vašington neće odustati od namere da sapne „Severni tok 2” i sve njegove aktere.

„Ne možemo nikog sprečiti da kupuje gas od Rusije, ali to možemo otežati, i tu nećemo skrivati naše namere”, najavio je.

Nemačka i EU nezvanično najavljuju visok zid „odbrane” od tih američkih sankcija. Transatlantski megdan deluje neizbežno.