Maske iz kućne radionice

Zaštitne higijenske maske za lice ovih dana se obavezno nose u gradskom prevozu i svim zatvorenim javnim prostorijama zbog epidemije virusa kovid 19. Bez njih se, kao i bez ličnog dokumenta, ne izlazi iz kuće, u protivnom – sledi novčana kazna.

Osim medicinskih ili hirurških maski, mnogi sugrađani biraju i šivene. Kreativci su se dosetili da ih dizajniraju i učine praktičnim i lepim. Među njima je Danica Đukić, doktor ekonomskih nauka. Sa mašine za šivenje ona je skinula prašinu još u martu i počela da šije maske za svoju petočlanu porodicu, komšije i mnogobrojnu familiju. Brzo se u tome izveštila, a u pomoć su joj pritekle trinaestogodišnje kćerke, bliznakinje Maksima i Marlena, dok su sin Luka i suprug u ovom poslu velika podrška.

– Maske je prvih dana pandemije bilo teško nabaviti pa sam došla na ideju da ih sama osmislim od materijala koji mi je dostupan u kući. Koristim različite boje i desene. U obzir dolaze sve vrste tkanina, ali se pokazalo da je posteljno platno najbolje. U proteklih mesec dana šila sam povremeno, ali čim je virus ponovo zapretio prionula sam na posao pa sam za mašinom svakodnevno – ističe Danica.

Ona dodaje da je sa ćerkama eksperimentisala i oko oblika i veličine ovih sada važnih rekvizita.

– Kao „držače” maski koristile smo trake, gumice, deblje končiće... ali smo utvrdile da su za dugotrajnu upotrebu praktične one koje imaju lastiš – ističe ekonomistkinja i napominje da je ovo što sada radi sa svojim školarcima više od hobija. Devojčice kroje, a njihova majka šije. U prvom talasu epidemije one su maske iz male kućne radionice upućivale u Dom zdravlja u Leskovcu. I druge zdravstvene ustanove u Jablaničkom okrugu dobile su maske ove vredne Čukaričanke jer je to rodni kraj njenih roditelja.

Radni elan Danici je dala umetnica Tamara Kalinić koja je na Instagramu udružila sve one koji žele da šiju za zdravstvene radnike širom Srbije. Tako se formirala grupa od pedesetak članova.

– Tamara je uspela da pribavi donacije u materijalu pa nam je proletos slala da bismo što više pomogle onima kojima je potrebno – ističe Danica.

Priseća se da je naučila da šije još u detinjstvu.

– Lekcije šnajderskog zanata prenose se s kolena na koleno. Moja prabaka Borka imala je tridesetih godina prošlog veka krojački salon u Kosovskoj ulici i njene mušterije bile su mnoge prestoničke dame i gospoda – priča Đukićeva.

Ona u ovim danima, kada se brinući o sopstvenom zdravlju ujedno brinemo i o zdravlju ljudi u svom okruženju, citira reči engleskog pesnika Džona Dona: „Nijedan čovek nije ostrvo.”

– Uradimo koliko možemo. Izvući ćemo se iz ovih teškoća, a usput unaprediti kulturu i radost davanja – poručuje Danica Đukić i svojim primerom to i dokazuje.