Borelj miri Makrona i Erdogana

Prva poseta visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja Ankari protekla je u senci spora Turske i Francuske oko rešavanja krize u Libiji i razgraničenja s Grčkom i Kiprom u istočnom Mediteranu. To je potvrdilo da u Evropskoj uniji, kao i NATO-u, postoje duboke pukotine i među zemljama koje slove kao jedne od vodećih.

„Situacija je trenutno daleko od idealne. Mi imamo zajednički interes da izađemo iz ove situacije i da krenemo novim pozitivnim putem kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje problema”, izjavio je na kraju posete šef diplomatije EU Borelj.

Njegov domaćin turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, za raziku od gosta, nije mnogo vodio računa o diplomatskom rečniku. „Mi očekujemo da Brisel bude pošten posrednik. Ako EU usvoji dodatne sankcije protiv Turske, mi ćemo morati recipročno da odgovorimo. Situacija će biti napetija i to nikome neće koristiti”, upozorio je ministar posle razgovara s funkcionerom iz Brisela.

Šef francuske diplomatije Žan-Iv Ledrijan nedavno je najavio da će se iduće sedmice na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja EU u Briselu razgovarati o odnosima s Turskom. On nije isključio „mogućnost da se uvedu nove sankcije Turskoj”, ali nije obelodanio druge pojedinosti. EU je već u februaru stavila „na led” imovinu dvojice turskih zvaničnika zbog njihove uloge u organizovanju podvodnih istraživanja nafte i gasa u vodama Kipra.

Godinama delikatne odnose Ankare i EU, a u poslednje vreme i NATO-a, još više je opteretio sadašnji rivalitet Francuska i Turske oko rešavanja krize u Libiji. Predsednik Makron optužuje Redžepa Tajipa Erdogana da ne poštuje međunarodni dogovor o embargu na isporuke oružja stranama u sukobu u toj afričkoj zemlji, da naoružava vladu premijera Fajeza al Saradža, što je u poslednje vreme dovelo do eskalacije sukoba.

Prema francuskim izveštajima nedavno je u Mediteranu u poslednjem trenutku izbegnut incident između vojnih brodova dve zemlje koji su učestvovali u manevrima NATO-a (Pomorski čuvar). Francuska fregata „Korbe” tri puta se našla na nišanu turskih ratnih brodova kad je pokušala da proveri da li jedan trgovački brod prevozi naoružanje Libiju. U Ankari tvrde je to bila medicinska oprema. Pariz je prijavio incident komandi NATO-a, koja sada istražuje taj slučaj.

„Ankara igra opasnu igru u Libiji. To što radi u suprotnosti je s obavezama koje je preuzela na međunarodnoj konferenciji u Berlinu o embargu na isporuke oružja zaraćenim stranama u Libiji. Poslednjih dana videli smo turske brodove s oružjem i plaćenicima koji iz Sirije stižu u tu afričku zemlju”, izjavio je Makron.

U Ankari to opovrgavaju i optužuju Makrona da on ne poštuje međunarodni dogovor o Libiji. „Francuska bi trebalo da nam se izvini umesto što lansira pogrešne informacije protiv Turske”, odgovaraju u vladi. U Ankari tvrde da Pariz, zajedno s Kairom i Abu Dabijem, naoružava „pogrešnu stranu” – generala Halifu Haftara, koji kontroliše istok zemlje. U Jelisejskoj palati to demantuju.

Koreni ovog sukoba bez sumnje su mnogo dublji nego što se to javno prikazuje. Posle „arapskog proleća” i ubistva Muamera Gadafija Pariz i Ankara pokušavaju da učvrste svoje pozicije u istočnom Mediteranu, gde su otkrivene ogromne rezerve gasa i nafte. To je dovelo do sudara dve savezničke zemlje. Zapadni mediji tvrde da se Turska sada, kao i u Siriji, dogovara s Rusijom oko rešavanja krize u Libiji.

Predsednik Makron već duže vreme upozorava na „kliničku smrt” alijanse. Pojedine članice NATO-a, i to one koje slove kao vodeće, poslednjih godina ne mogu na nađu kompromisni jezik s Turskom ni oko drugih pitanja: krize u Siriji, eksploatacije nafte u kiparskim vodama, rešavanja migrantskog problema, kupovine ruskih raketa S-400. Tome doprinosi i primetno suzdržan stav Donalda Trampa, koji se sada okrenuo predstojećim predsedničkim izborama u Americi.