Tihi hod železare obara srpski izvoz

Kvote na čelik su usporile, a pandemija kovida 19 je zakucala ekser i zatvorila proizvodnju u jednoj od dve visoke peći u smederevskoj železari. Kada je izvoz pao za trećinu, Kinezi su peć stavili u režim tihog hoda i prepolovili proizvodnju najvećeg izvoznog aduta Srbije.

Prema podacima do kojih je „Politika” došla, iz smederevske železare je u prvih pet meseci ove godine izvezeno čelika u vrednosti od 211 miliona evra, što je za oko 33 odsto manje nego u istom periodu 2019. godine. Pad međunarodne tražnje za ovim proizvodom umanjio je srpski izvoz za oko 100 miliona evra.

Kineska kompanija HBIS je pre dve godine skinula „Fijat” sa trona najvećih izvoznika, kada je smederevski čelik prodala u svetu za oko 800 miliona evra. I prošle godine, čak i kada je Evropska unija uvela kvote na uvoz čelika, smederevska čeličana se zadržala na prvoj poziciji i izvezla čelika u vrednosti oko 600 miliona evra.

– Razlozi gašenja visoke peći broj 1 u kompaniji HBIS Srbija jesu uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije kovida 19 – obrazložili su u železari i najavili da će poslovanje prilagoditi porudžbinama.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da pandemija jeste dovela do globalnih poremećaja i, kada se udruži sa kvotama koje je Evropska unija uvela na uvoz čelika, ništa nije neočekivano.

– Ako je jedna peć na tihom hodu, to praktično znači da mogu najviše da proizvedu milion tona čelika. To će se odraziti na izvoz, ali i na rast srpskog BDP-a jer je železara imala značajno mesto u njegovom generisanju – kaže Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta naglašava da je u smederevskoj fabrici zaposleno 5.500 radnika.

– Da li će to imati posledice na zaposlene u ovom trenutku, još nemamo informaciju. U svakom slučaju, dobar deo radnika više nema šta da radi. Da li će oni ići na plaćeno odsustvo od 60 odsto plate ili će nekoga privremeno otpustiti, možemo samo da nagađamo. Nešto će promeniti što se tiče zaposlenih jer nije normalno da polovina fabrike ne radi, a da svi ostanu kao da se ništa nije desilo – kaže Savić.

Zbog svega ovoga naš sagovornik nije optimista kada je reč o pozitivnoj stopi rasta srpske privrede. Ova kompanija kontroliše trideseti deo srpskog BDP-a i njeno iskakanje iz sistema ne može da prođe bez posledica.

Izvoz osnovnih metala (grupa proizvoda u koje spada i čelik) već nije na mestu broj jedan kada je reč o vrednosti izvoza. U najnovijem broju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” navodi se da je vrednost izvoza osnovnih metala u aprilu iznosila 104 miliona evra i zabeležila međugodišnji pad vrednosti izvoza za 32,5 miliona evra ili 24 odsto. Tada je bila na drugom mestu. Sledećeg meseca vrednost izvoza je bila 99,5 miliona evra s međugodišnjim padom vrednosti za 95 miliona evra, ili 49 odsto spustila, što je osnovne metale spustilo na treće mesto proizvoda sa najvećom vrednošću izvoza.

Kada je reč o proizvodnji osnovnih metala, navodi se da je desezonirani indeks opao do nivoa koji je za 21 odsto niži od proseka prethodne godine i tu sada stagnira. Međugodišnji indeksi su opadali od početka ove godine, a u maju je međugodišnji pad iznosio 30 odsto. Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura smanjena je za 42 odsto. Uticaju kvota za čelik sada se pridružio i pad tražnje u eri pandemije, konstatuju autori u junskom izdanju ovog časopisa.

Međutim, Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ukazuje da je tokom 2019. proizvodnja osnovnih metala postala problematična oblast prerađivačke industrije, ali ne u svim njenim granama, već, pre svega, u oblasti sirovog gvožđa, čelika i ferolegura. Ovde se nakon odličnih dvogodišnjih rezultata (2017, 2018) dodata vrednost opet obrušila, te je sa negativnim predznakom od preko 91 milion evra.

Pored pada tražnje zbog recesionog pritiska s kojim je suočena globalna automobilska industrija i još neki njeni segmenti, ključni činilac loših performansi ove grane potiče od kvota za uvoz čelika u EU. Zaštitne mere EU u vidu kvota na uvoz uvedene su početkom februara 2019. i odnosile su se na 26 kategorija proizvoda od čelika poreklom iz zemalja izvan EU, uključujući i Srbiju. Kvote na uvoz čelika u EU uvećane su, istina, od 1. jula za oko pet odsto, ali to očigledno nije bitnije ublažilo probleme.

S druge strane, ova proizvodnja je bila suočena i sa nepovoljnim cenovnim disparitetima, koje su podigle troškove. Dok je cena rude gvožđa na svetskom tržištu u odnosu na 2018. uvećana za oko 60 odsto, u isto vreme je došlo do značajnijeg pada cene čelika, što je oborilo vrednost autputa.