Gde je, pobogu, Barak Obama

Tri i po meseca pre glasanja, u Americi vlada netipična izborna atmosfera. O predsedniku Donaldu Trampu kruže razne glasine: razočaran je istraživanjima javnog mnjenja i odustaje od trke za drugi mandat, osporiće rezultate ako ne pobedi, proglasiće vanredno stanje zbog epidemije i odložiti izbore... Njegov izazivač Džo Bajden se zbog straha od kovida 19 uglavnom krije po podrumima. Iz dana u dan, zemlja obara sopstveni i svetski crni rekord u broju zaraženih virusom korona (više od tri miliona ljudi), a uz to se još i oporavlja od rasnih nemira posle još jednog policijskog ubistva nenaoružanog Afroamerikanca. Gotovo iz očaja, mnogi građani i mediji su zavapili: „Gde je, pobogu, Obama?” Međutim, pravo pitanje glasi: „Gde je, pobogu, bilo ko?”

BEZUSPEŠNA POTRAGA: Nesrećni zbog sadašnjeg stanja i svesni da ni nova administracija, predvodio je Tramp ili Bajden, neće dati mnogo razloga za optimizam, pripadnici jednog dela javnosti očekuju da se bivši predsednik Barak Obama aktivnije uključi u aktuelna zbivanja. Ali, šta on tu može? Osudio je ubistvo crnca Džordža Flojda u Mineapolisu, upozorio na ozbiljnost korone i podržao Bajdena na izborima, ali ne može se očekivati mnogo više od toga. Obama ne može da vodi Bajdenovu kampanju. Demokratska stranka je provela poslednje četiri godine svakodnevno satanizujući Trampa, a da nije uspela da pronađe boljeg kandidata od bivšeg potpredsednika. U sveopštoj omrazi prema elitama, demokrate su nominovale čoveka koji je simbol establišmenta. U vreme korone možda i nije tako nepristojno primetiti da Bajden ima 78 godina (prosečni vek muškarca u Americi je 78,5 godina) i da je kao najrizičnija kategorija prinuđen da kampanju vodi iz podruma. I Tramp ima 74 godine, ali se ne libi javnih okupljanja, što zbog toga što nije ni siguran da je virus tako opasan, što zbog toga što preventivno ispija hidroksihlorokin.

PRIORITET KOJI NIKOME NE TREBA: Iako ne propuštaju priliku da kritikuju šefa Bele kuće, demokrate još ređe propuštaju priliku da sarađuju s njegovom administracijom i republikancima na Kapitolu svaki put kad Pentagonu treba dati još para. Nedavno je Predstavnički dom Kongresa, gde demokrate imaju većinu, usvojio vojni budžet od 740,5 milijardi dolara. Berni Sanders, koji je tražio da se smanje izdvajanja za Pentagon i da se deo novca preusmeri na borbu protiv kovida i socijalna davanja, nije imao šansu na unutrašnjim izborima u Demokratskoj stranci. Nije tajna da je Pentagon prioritet i republikancima i demokratama, ali je favorizovanje oružja naspram drugih stvari još uočljivije u vreme kad se tri miliona Amerikanaca bori protiv kovida i kad je još više njih ostalo bez posla. Još je gore u zemljama koje, za razliku od Amerike, nisu bogate, a koje insistiraju na tome da moraju biti vojne sile. Tako se i ruski predsednik Vladimir Putin svojevremeno hvalio supersoničnim oružjem, a sad bi mu tako dobro došlo da je ulagao u zdravstvo jer je Rusija četvrta u svetu po broju zaraženih kovidom (više od 700.000). Amerika i Rusija su nedavno saopštile da nastavljaju pregovore o ugovoru koji treba da zameni Novi START. Tako su prvo potrošile milijarde dolara da bi napravile oružje, onda troše milijarde da ga uklone i unište, a njihovi građani se poslednjih meseci pribojavaju nečega što se ne može pogoditi bojevim glavama.

SKINI PUŠKU, STAVI MASKU: Protiveći se Trampu, Demokratska stranka se pretvorila u stranku jastrebova, koja po agresivnosti često nadmašuje republikance, a njen militarizam video se i nedavno, kad su usvajajući budžet za armiju uslovili Trampa da ne sme da povuče vojsku iz Avganistana. Aktuelni šef države nije uspeo da se izvuče ni iz jednog rata koji su započeli njegovi prethodnici, pa su trupe ostale u Avganistanu i pored nastojanja sadašnje vlade da ih vrati kući. Tramp nije započeo nijedan rat, ali nema sumnje da bi Bajdenova vlada bila voljna da to brzo „ispravi”. Bajden voli da „popravlja” društva, a Amerika je u poslednje četiri godine malo popustila na tom polju, prvo zbog Trampove nezainteresovanosti, a onda poslednjih meseci i zbog kovida. Kako su i ostale zapadne zemlje bile prezauzete koronom i zdravstvenim i ekonomskim problemima koje izaziva, Kina je gotovo neprimetno ukinula autonomiju Hongkonga, dok su u Rusiji izglasane ustavne promene koje Putinu omogućavaju da ostane na vlasti do 2036. Amerika gotovo da više ne komentariše šta se dešava u Venecueli ili Iranu, a kako smatra jedan od najvećih stručnjaka za spoljnu politiku Stiven Volt, ako neko dosad i nije shvatao zašto Amerika ne treba da se upušta u smene režima i komplikovanu rabotu izgradnje demokratija, sad bi konačno trebalo da mu bude jasno. Kako bi Amerika, pita se Volt, mogla da preoblikuje društva koja jedva i da poznaje kad nije u stanju da sopstvene građane privoli da urade jednu tako jednostavnu stvar – da stave masku.