Veran „Politici" 88 godina

Kruševac – Devedesetpetogodišnji Dušan Pavišić, ekonomista u penziji, iz Kruševca, već tri decenije svakog jutra odlazi po novine u trafiku koja se nalazi stotinak metara od njegovog stana, pored crkve Svetog Đorđa, podignute 1904, baš u godini kada je nastala „Politika”. Dušan redovno kupuje „Politiku”, a vrlo retko druge novine, samo onda kada ga neko od komšija zamoli – svedoči i prodavačica u trafici.

Minule nedelje, u jutarnjim časovima, u Ulici Vece Korčagina, susreli smo Dušana, jednog od najstarijih čitalaca našeg lista. Po tmurnom vremenu, dok je kiša jedva rominjala, hodao je držeći u desnoj ruci štap, a u levoj presavijene novine. Koračao je lagano i nehotice nam pomogao da, i pre dozvole, „uhvatimo“ zanimljivu sliku. Pomalo iznenađen, čovek zastade, pa upita: „Zašto me slikate?”

Izvinjavamo se, pa objašnjavamo. Saznanje da se neko iz njegovih omiljenih novina interesuje baš za njega kao čitaoca kao da mu ozari lice na sumornoj ulici:

– Dobro, „Politiku” čitam čitavu večnost. Počeo sam koji mesec pre osnovne škole! Da, baš tako. Moj pokojni otac je bio vrlo revnostan čitalac „Politike”. Donosio sam mu ovaj list svakog jutra. Tako sam još pre škole gotovo naučio da čitam. Računajte, rođen sam 1913. godine. Eto, tu je već osamdeset osma kako čitam „Politiku”!

Dušan je, objašnjava, za vreme svog radnog veka bio trgovac, pa direktor nekada uglednog kruševačkog trgovačkog preduzeća „29. novembar”, a onda i nastavnik predmeta tehnika prodaje u srednjoj Ekonomskoj školi. „Politiku” nikada nije ostavljao.

– I onda kada mi se nešto, u nekom vremenu, nije baš dopadalo „Politika” je bila sadržajno najbogatiji list, uvek odmereniji od drugih u svemu. Imao sam i ja zamerke, ali ne tolike da bih svoje novine ostavljao i uzimao druge. Doduše, povremeno, u pogodnim prilikama, iščitavao sam i druge i uvek zaključivao da je „Politika” bolja. Kao penzioner, čitam sve, gotovo sve. Danas je „Politika” puna životnih tema. Ja možda poslednjih godina malo više čitam političku rubriku, pa ekonomsku, kulturnu, a posebno Srbiju. Zanima me Kruševac, ali želim da znam šta se dešava i u drugim mestima, kao što volim da se u celoj Srbiji zna šta se radi u mom Kruševcu. Jesam li dosta rekao? Jesam, ako hoćete da budemo koncizni – pita i profesorski odgovara starina Dušan.

Za 88 godina čitanja – malo, kažemo, a za razgovor na ulici, ipak, dovoljno.