Za dva dana na drumovima poginulo deset ljudi

Deset osoba poginulo je prošlog vikenda na putevima u našoj zemlji, a od početka ovog meseca, zaključno sa 12. julom, u udesima je poginulo 25 ljudi, što je za četiri manje nego u prvih 12 dana jula prošle godine.

Statistika ove godine beleži manji broj saobraćajnih udesa, povređenih i poginulih u Srbiji. Prošle godine je upravo krajem juna i početkom jula bio zabeležen drastičan porast broja nesreća i smrtno stradalih, pa je tako samo tokom jednog vikenda u julu zabeleženo 15 pogibija.

Ove godine su, međutim, znatno drugačije okolnosti – pandemija virusa korona, vanredno stanje, vanredne situacije u mnogim gradovima i manje vozila u tranzitu kroz našu zemlju, kao i onih koji su se uputili ka Egejskom, Jonskom i Jadranskom moru.

Ove godine imamo za 3.500 manje saobraćajnih nesreća nego u prvih šest i po meseci prošle godine i 2.300 manje povređenih, ali je pritom broj poginulih samo za šest manji nego lane, što znači da je veći broj saobraćajnih udesa imao fatalan ishod.

– Ovu godinu nikako ne možemo svrstati u tipičnu, pa je tako i letnja sezona potpuno atipična. Prošle godine u ovo vreme imali smo desetine hiljada vozila više u tranzitu, jer je veliki broj stranih državljana koristio svoje odmore. Ova godina svakako ima svoje specifičnosti, koje diktira postojeća pandemija. Na osnovu reči stručnjaka, pandemija ostavlja na pojedine građane i snažne psihičke posledice, što ljudi eksponiraju kroz svoje svakodnevno ponašanje, a sve to možemo dovesti u vezu sa stanjem u saobraćaju, jer je jedan od osnovnih faktora bezbednosti – upravo čovek. Odsustvo pažnje, svesti, savesti, pa i minimalna bahatost, može rezultirati fatalnim ishodom – kaže Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Jedan od najčešćih uzroka nesreća tokom letnjih meseci je umor vozača. Ove godine je svaka peta osoba poginula zbog prekoračenja brzine, a svaka deseta zbog vožnje u pijanom stanju.

– Prethodne godine smo imali najveća stradanja upravo u julu. Zato apelujemo na naše građane i pozivamo ih na poštovanje saobraćajnih propisa i podsećamo na važnost bezbednog ponašanja u saobraćaju – naglašava Jasmina Milošević.

Ove godine je u udesima poginulo 43 mladih i četvoro dece, a ukupan broj smrtno stradalih je 239, što je samo šest manje nego prošle godine u istom periodu. Povređeno je oko 7.400 ljudi, a lane 9.678. Ukupan broj saobraćajnih nesreća do 12. jula ove godine je 14.711, a prošle u istom periodu taj broj je bio 18.174.

Najmanje udesa ove godine bilo je u aprilu, za vreme vanrednog stanja, ukupno 1.427, što je upola manje nego u aprilu 2019. Međutim, već u maju, mesecu kada je ukinuto vanredno stanje, broj nesreća bio je 2.265, što je za skoro sedam stotina manje nego u istom mesecu prošle godine, ali je broj poginulih bio veći ovog maja (35) nego prošlog (32).

U junu se broj smrtno stradalih povećava na 48, što je za sedam manje nego u junu prošle godine, a u prvih 12 dana jula život je u saobraćajnim udesima izgubilo 25 osoba, što je za četiri manje nego u istom periodu prošle godine. Međutim, broj povređenih (oko 280) smanjen je čak za 63 odsto, dok je broj nesreća smanjen za 16 odsto.

U letnjim mesecima najviše stradaju vozači i putnici u automobilima (svaki drugi poginuli), zatim pešaci (25 odsto ili svaka četvrta poginula osoba), a slede motociklisti i mopedisti (14 odsto).

– Podaci pokazuju da su letnji meseci „najnebezbedniji”. Tada u saobraćajnim nesrećama pogine oko trećina svih smrtno stradalih osoba u toku godine. Svakoga dana u letnjim mesecima se dogodi oko 100 udesa. U proseku leti mesečno 50 osoba pogine i oko 1.700 zadobije povrede. Povećanje broja saobraćajnih nesreća i nastradalih osoba dovodi se u vezu sa povećanim obimom saobraćaja, nepogodnim vremenskim uslovima, kao što su visoke temperature, povećanim prisustvom dvotočkaša i biciklista u strukturi saobraćajnog toka, ali i većim brojem mladih kao vozača i putnika u vozilu – navodi Jasmina Milošević.

Zato sada posebno apeluje na mlade ljude da poštuju saobraćajne propise, da vezuju sigurnosne pojaseve na prednjim i zadnjim sedištima, da nikako ne upravljaju vozilom pod uticajem alkohola i da poštuju ograničenja brzine.