Nemar i krađe proredili zelene tampon-zone

Pančevo – Kilometri zaštitnih pojaseva, privatne šume i voćnjaci puni su rupa, nemilosrdno oštećeni nemarom poljoprivrednika ili akcijama lopova. Crne se ugljenisani zeleni špaliri mladica iz „sezone“ paljenja strnjišta na obodima Omoljice, Starčeva, Banatskog Novog Sela... U čitavom ataru stabla su i lomljena, sečena, vađena na putnim pravcima uz oranice, dok su bizarni slučajevi drskih krađa u vreme vanrednog stanja zabeleženi u Dolovu, gde je nestalo 90 stabala lešnika i 2.500 sadnica mladog malinjaka.  Svoje „razloge” imaju i seljaci i lopovi. Prvima pojasevi znaju da zasmetaju pri korišćenju atarskog puta, ulasku i manevrisanju mašinama u polju, pa se ne mari mnogo, samo da se što pre završi posao.

„Krađe i vađenje drveta i to mladica po šumarcima, takođe su redovna pojava iako ona teško mogu poslužiti za ogrev, pa ostane samo šteta od uništene buduće šume“, napominje Goran Stamensković, jedan od dvojice poljočuvara starčevačke službe, koja se bavi kontrolom i obaveštavanjem mesne kancelarije o nemilim događajima sa terena.

Samo od 2015. godine, od kada je na snazi Projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Pančeva, a koji sprovodi pančevačko JKP „Zelenilo“, iz gradske kase  je u zaštitne pojaseve ugrađeno blizu stotinu miliona dinara i posađeno na desetine hiljada mladica širom atara. Dve decenije podizanja zelenih ograda drveća, koje štite upravo njive od nanosa i erozije, prošle je nastavljeno popunom od 7.500 novih sadnica za šta je Pančevo potrošilo 11,5 miliona dinara, a još 6 miliona stiglo je iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine. Samo od početka ove sezone zasađeno je novih 2,5 hiljade stabala duž puteva u atarima Dolova, Banatskog Novog Sela i na novom kačarevačkom putu, dok je budžet za ovaj posao u 2020.  opredelio novih 10 miliona dinara.

„Posla oko zaštitnih pojaseva ima stalno. Osim redovnog posla postavili smo i betonske belege ofarbane crvenom bojom, kako bi jasno obeležili granični pojas u kom se sadi pojas. Dešava se i da oko deset posto sadnica propadne zbog prirodnog sušenja materijala, pa biramo vrste otpornije na visoke temperaturne razlike, kao što su sitnolisni brest, topola i jasen, a sada je u toku zalivanje posađenih sadnica i košenje šiblja koje guši mladice”, kaže Ženja Marinsković za „Politiku“, rukovodilac projektovanja, prostornog planiranja i uređenja zelenih površina u JKP „Zelenilo”.

Omoljički lovci pak podsećaju da se još u doba Marije Terezije oko puta i duž njiva sadilo drveće ne ukrasa već nužde radi, kako bi se sprečilo spiranje puteva i zaštite graničnih slojeva oranica od udara banatske košave i nanosa. Shvatili su da pojasevi nisu tu zabadava, na terenu pre desetak godina u zimu, kada su kolone vozila ostale zavejane na južnobanatskim putecima, jer je ova regija, kažu, najogoljenija u Evropi, a zna se šta se dešava zimi kad dune košava. Zato su ovde meštani i sami plaćali na stotine sadnica i sadili ih zajedničkim snagama čitavog sela.

Zaustavljanjem daljeg uništavanja tampon zona između drumova, njiva i vetrova sa Karpata, rušenja međa, oranja atarskih puteva i komšijskih zasada, bavi se od pre nekoliko godina organizovana gradska poljočuvarska služba. Njeni pripadnici su dobili status službenih lica i desetak novih vozila za pokrivanje 70.000 hektara, a na snazi su stalni apeli oštećenih da se počne sa kažnjavanjem, jer zakon postoji, ali se ovde ne poštuje. Tako traje pravi odbrambeni rat poljočuvara i inspekcije uz asistenciju  policije, ali do sada nije zabeležen slučaj procesuiranja izgrednika, dok ekološki upućeni podesećaju da ovakvim ponašanjem upravo prvi korisnici vetrozaštitnih pojaseva, „seku granu na kojoj sede“.