Rasizam u nemačkoj policiji neće biti istražen

Federalni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer smatra da nema potrebe da se u Nemačkoj sprovodi studija o rasnom profilisanju u policiji, koju je predložila Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije iz Strazbura svim članicama. Iako to ne znači da takve rasne podloge u Nemačkoj nema, Horst Zehofer, član Hrišćansko-socijalne unije (CSU), na kraju nije dozvolio primenu ovog istraživanja čije je sprovođenje njegovo ministarstvo najavilo zajedno s Ministarstvom pravde početkom juna.

Zehofer nije zvanično rekao, ali oni koji su saglasni s njegovim stavom tvrde da nema potrebe preslikavati američki slučaj na Nemačku i otvarati put svim neželjenim posledicama, uključujući i proteste koji potresaju SAD. Zvaničan stav je da ministar neće odobriti ovu studiju dok već dogovorene mere protiv desničarskog ekstremizma i rasizma ne daju rezultat, o čemu je planirano podnošenje izveštaja na jesen. Te mere uključuju i formiranje Kancelarije za zaštitu Ustava u slučajevima desničarskih ekstremističkih aktivnosti u javnoj službi.

„Mi u suštini ne odbijamo ovu temu, ali ne želimo da pošaljemo poruku da imamo da rešimo ogroman problem”, navedeno je iz ministarstva.

Prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, koji kontroliše poštovanje osnovnih prava u 47 zemalja članica Saveta Evrope, rasno profilisanje može da dovede do „institucionalizacije rasizma”. U Nemačkoj je nedavno obnovljena rasprava i o jačanju desničarskih organizacija i udaljavanju njihovih pojedinaca iz vojnih snaga.

Pod „rasnim profilisanjem policije” misli se na situacije u kojima policija kontroliše ljude samo na osnovu njihove boje kože i drugih spoljnih karakteristika. U Bundestagu je odbijena inicijativa Zelenih, koji su pokrenuli raspravu o „latentnom rasizmu” u policiji, jer bi, kako su naveli poslanici Hrišćansko-demokratske unije (CDU), bacila pogrešno svetlo na policiju. Ali, brojne nevladine organizacije za zaštitu prava migranata veruju da bi ovakvo istraživanje pokazalo da je rasistički odnos nemačke policije veoma rasprostranjen.

Generalni sekretar CDU Paul Cimjak založio se za borbu protiv rasizma, ali je upozorio da je protiv generalnog okrivljavanja policije.

„Problem zahteva raspravu, ali ga ne bi trebalo preneti ’jedan na jedan’ iz SAD u Nemačku”, rekao je on početkom juna.

U ime vlade Štefan Zajbert je novinarima već odgovorio da je diskriminacija u Nemačkoj protivzakonita i da se sve pritužbe moraju istražiti.

Angela Merkel se nije izjašnjavala ovim povodom, ali je portparolka kancelarke Martina Fic najavila da će o studiji „u bliskoj budućnosti” raspravljati vladin odbor. Međutim, nemačka vlada nema jedinstven stav o ovom pitanju. Ministarka pravde Kristina Lamberht, iz SPD, rekla je da će o tome ponovo razgovarati sa Zehoferom, jer smatra da je potrebno steći uvid u stepen rasprostranjenosti „latentnog rasizma” u bezbednosnim snagama, kako je ocenila šefica SPD-a Saskija Esken. I tiringijski ministar unutrašnjih poslova Georg Majer, koji je trenutno predsedavajući konferencije ministara unutrašnjih poslova, založio se za objektivnu raspravu kako se ne bi zanemarila percepcija javnosti o diskriminatorskom ponašanju policije.

Zvaničnih podataka o rasističkom ponašanju nemačkih policajaca je malo, ali se u medijima, pored nekoliko slučajeva policijskog nasilja u zatvorima sa smrtnim ishodom u poslednjih 20 godina, navode izjave svedoka i žrtava. U martu je Savet Evrope preko izveštaja pomenute komisije demantovao rasprostranjeni i institucionalni rasizam u Nemačkoj, ali su registrovani slučajevi rasno prifilisanih incidenata u nemačkoj policiji. „Dojče vele” je izvestio da je potom savezna vlada razmotrila istraživanje mogućih rasističkih tendencija u policijskim snagama, ali je uočila i značajnu potrebu za koordinacijom sa saveznim državama. U junu je ministarstvo želelo da iskoristi studiju o rasnom profilisanju kako bi pokazalo onima koji su pogođeni da su ozbiljno shvaćeni i da policijskim snagama skrene pažnju na opreznost.

U martovskom izveštaju komisije Saveta Evrope navedeno je da „čak i ako postoje snažni dokazi o izraženom rasnom profilisanju, mnoge policijske stanice i njihovi pripadnici nisu svesni i negiraju njegovo postojanje”. Izveštaj se poziva na EU iz 2017. godine, u kojoj je 34 odsto ljudi afričkog porekla reklo da ih je policija zaustavila u proteklih pet godina, a 14 procenata veruje da je to učinjeno iz rasističkih pobuda.