Istorijsko ulaganje Velike Britanije u kulturu

Dok Velika Britanija polako počinje da izlazi iz strogog karantina i posle tri i po meseca pod pandemijskim ključem ustanove kulture u ovoj zemlji, najpre muzeji i galerije, počinju da otvaraju vrata, svode se i računi o tome koliki su gubici u ovom sektoru. A oni su toliki da je stanje alarmantno pa je vlada odlučila da uloži 1,57 milijardi funti u njegovo spasavanje kako bi se pomoglo pozorištima, galerijama, nezavisnim bioskopima i drugim institucijama kulture i zaštitile baštine od pandemijske krize.

Kako prenosi „Ekonomik tajms” paket uključuje hitne subvencije i jeftine zajmove, a mera na koju se britanska država odlučila motivisana je i time što ovaj atraktivan i za svaku zemlju važan sektor, koji je istovremeno finansijski vrlo ranjiv, zapošljava više od 700.000 ljudi.

Ova najveća jednokratna finansijska injekcija u britansku kulturu u istoriji desila se nakon što je čuveno Glob pozorište objavilo još u maju da bi bez pomoći moglo da se zauvek zatvori i nedavnog apela više od 1.500 zaposlenih u kulturi. Među njima su se našli i Ed Širan i Rolingstonsi, a traženo je da zvaničnici spasu muzičku industriju od sunovrata, pa neki mediji vide i direktnu vezu između tih događaja.

Kako je saopšteno, mnogi su već primili određena sredstva kako bi preživeli prvi udar koji je prošao ali se pokazalo da to nije bilo dovoljno i da su problemi ozbiljniji nego što se pretpostavljalo.

„Od naših prepoznatljivih pozorišta i mjuzikala i očaravajućih izložbi u prestižnim galerijama pa do nastupa u lokalnim podrumskim prostorima, britanska industrija kulture je žila kucavica ove zemlje”, rekao je Boris Džonson, premijer Ujedinjenog Kraljevstva, dodajući da će novac koji je opredeljen sačuvati ovaj sektor za buduće generacije i da će osigurati da umetničke trupe i prostori širom zemlje „održe glavu iznad vode” dok su zavese spuštene i sporadično se dižu.

„Naša umetnost i kultura su duša nacije, oni čine našu zemlju velikom. Razumem ozbiljne izazove sa kojima se susreću stvaraoci i mi moramo da zaštitimo i sačuvamo sve što možemo zarad budućnosti”, ocena je Olivera Daudena, britanskog sekretara za kulturu.

Odluku o pomoći pozdravili su i sa olakšanjem dočekali mnogi ostrvski umetnici, među njima reagovao je i ser Sajmon Retl, prvi čovek Londonskog simfonijskog orkestra.

„Nadamo se da će novac biti raspodeljen i dodeljen što pre, budući da se mnogo institucija i umetnika našlo na rubu ponora”, naglasio je Retl.

U donošenju plana realizacije, koji podrazumeva konkretnu distribuciju različitih vidova finansijske pomoći, a u sklopu navedene sume, učestvovaće i nezavisne institucije i pojedinci iz sektora kulture.

Među prvima otvorena Nacionalna galerija

Nacionalna galerija u Londonu, na inače užurbanom Trafalgar skveru u britanskoj prestonici, među prvima je od institucija u ovom gradu koja od 8. jula ponovo prima publiku. Ova kuća, rangirana na sedmom mestu na listi najposećenijih muzeja sveta, dočekuje posetioce uz dva programa: reč je o velikom venecijanskom slikaru Ticijanu, čija su dela objedinjena sintagmom „Ljubav, požuda, smrt” i Nikolasu Masu, darovitom Rembrantovom učeniku, čiji su radovi izloženi pod naslovom „Holandski majstor Zlatnog doba”.

U početnom periodu muzej će raditi skraćeno radno vreme, petkom se ono produžava, a svi koji dođu zamoljeni su da nose maske, drže fizičku distancu i obavezno unapred rezervišu ulaznicu. Posetioci moraju da se kreću obeleženim rutama, a da bi se obezbedila fizička distanca kroz mnogobrojna krila osmišljene su tri različite jednosmerne rute. Gabrijel Finaldi, direktor Nacionalne galerije rekao je za „Frans pres” da se nada bar četvrtini od uobičajenog broja posetilaca, odnosno između tri i četiri hiljade ljudi dnevno (galeriju u regularnim okolnostima godišnje poseti oko 5,7 miliona ljudi, prema podacima iz 2018. godine).

Juče je otvorena Kraljevska umetnička akademija, u kojoj se nalazi postavka posvećena Pablu Pikasu i njegovim crtežima i kolažima, dok će Tejt modern, kako je najavljeno, biti dostupna od 27. jula, uz izložbu dela Endija Vorhola.