Petina obolelih od korone ima miokarditis

Pojava virusa korona otvorila je mnoga pitanja o tome kako kovid 19, osim na pluća, utiče i na druge organe i da li može da isprovocira pojavu nekih zdravstvenih tegoba. Naučnici su utvrdili da oko 20 odsto bolesnika sa virusom korona ima miokarditis. Virusna infekcija se na srce najčešće proširi u toku upale disajnih puteva (na primer kovid 19 pneumonije) ili u toku crevne infekcije kod enterovirusa. Koliko će biti teško zapaljenje srčanog mišića zavisi od imunoloških mehanizama i nasledne predispozicije (gustine receptora za viruse u srcu). Rizik od pojave miokarditisa je veći u proleće i kasnu jesen.

Kako ističe profesor dr Arsen D. Ristić, kardiolog i načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Kliničkog centra Srbije, član nukleusa grupe eksperata za bolesti miokarda i perikarda Evropskog udruženja kardiologa, u svetu godišnje od upale srčanog mišića oboli oko 1,5 miliona ljudi (oko 22 na 100.000  stanovnika). Većina brzo ozdravi i potpuno se oporavi, kod oko 20 odsto razvije se srčana slabost, a četiri do pet od 100.000 obolelih žena i pet do šest od 100.000 obolelih muškaraca umre od miokarditisa.

– Ovo oboljenje je među vodećim uzrocima iznenadne smrti kod sportista i zato ni na koji način ne treba potceniti komplikacije virusnih infekcija i rizik od pojave upale srčanog mišića. Bolest počinje virusnom infekcijom grla, pluća ili prolivima, malaksalošću, bolovima u mišićima na koje se posle desetak dana nadovežu bolovi u grudima, gušenje, oticanje nogu, aritmije, malaksalost. Najvažnije je razlikovati bol u grudima u miokarditisu i bol kod srčanog udara (infarkta) – objašnjava dr Ristić, koji je kao jedan od vodećih evropskih eksperata u ovoj oblasti pozvan da na ovogodišnjem Evropskom kongresu kardiologa (koji će se zbog pandemije umesto u poslednjoj nedelji avgusta u Amsterdamu održati virtuelno u formi internet prezentacija) održi dva predavanja o miokarditisu.

Inače, miokarditis može da prođe i sa vrlo malo tegoba, na primer samo sa probadanjima u grudima i preskocima u srčanom radu. Kasnije zaostanu priraslice između plućne i srčane maramice koje pri novim prehladama, premoru ili promenama vremena izazivaju probadanje u grudima. Nažalost, miokarditis se može predstaviti i brzo progresivnom srčanom  slabošću ili iznenadnom srčanom smrću zbog opasnih aritmija.

– Koji virusi izazivaju upalu srčanog mišića? Oko 30 takozvanih kardiotropnih virusa može da izazove miokarditis. Najčešći je parvovirus B19, najpoznatiji su koksaki virusi, ali miokarditis mnogo češće može da izazove virus gripa, herpes simpleks virus 6, hepatitis Ce, HIV, citometalovirus, Epštajn-barov virus, pa i virus Zapadnog Nila, a nažalost i virus koji izaziva kovid 19. Sem virusa upalu srčanog mišića često izaziva i „borrelia burgdorferi”, parazit kojeg prenose zaraženi krpelji – pojašnjava naš sagovornik.

– Naši bolesnici se najviše boje koksaki miokarditisa ali se on u poslednjih 10 godina veoma retko detektuje u samom srčanom mišiću iako skoro sve odrasle osobe i oko 90 odsto dece ima u krvi antitela na koksaki viruse. Klinička sumnja na miokarditis se postavlja na osnovu tipičnih tegoba, analiza krvi, promena u elektrokardiogramu i nalaza koji se dobijaju ultrazvučnim pregledom srca i magnetnom rezonancom – dodaje dr Ristić.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze jesu tegobe koje pacijent ima sa miokarditisom kao što su naglo nastali bol u grudima koji se pojačava na udah, gušenje, pojačano zamaranje, preskoci u srčanom radu, osećaj lupanja srca, gubici svesti, teška, progresivna srčana slabost i stanje šoka. Za dijagnostiku je važno uraditi EKG, holter i test opterećenja, ponekad i 24-časovni holter EKG, tu su i markeri oštećenja kardiomiocita, povišeni srčani enzimi (troponin) uz povišene markere zapaljenja (CRP), kao i ultrazvuk srca. Ukoliko je potrebno radi se i kateterizacija srca i snimanje na magnetnoj rezonanci. Karakteristike koje povećavaju sumnju na miokarditis su telesna temperatura oko 38 stepeni celzijusovih, u periodu od prijema do 30 dana unazad uz znake respiratorne infekcije (drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima, opšta slabost) ili gastrointestinalne infekcije (gubitak apetita, mučnina, povraćanje, dijareja), ali i postojanje slične bolesti u porodici.

– Bolesnike koji imaju više od dva pozitivna znaka za miokarditis lekari upućuju na biopsiju srčanog mišića kojom se jedino može postaviti konačna dijagnoza. Biopsija se radi u lokalnoj anesteziji pod rendgenskom kontrolom u sali za kateterizaciju srca, preko „uvodnika” debljine dva milimetra kojim se kroz venu u preponi ili na vratu, a u novije vreme i kroz arteriju na ruci dođe do srca i uzme uzorak veličine 1-2 milimetara. U Kliničkom centru Srbije ova metoda je deo rutinske kliničke prakse već više decenija. Ova metodologija je od pre tri godine dostupna i u našoj zemlji zahvaljujući trudu i entuzijazmu prof. dr Maje Stanojević i prof. dr Aleksandre Knežević, sa Instituta za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu – podseća dr Ristić.

Kod velikog broja bolesnika virusna infekcija ne dovede do trajnih oštećenja srca. Kao i grip, kada virusna infekcija prođe, prestaju i zapaljenje srčanog mišića i sve tegobe. Kod manjeg dela pacijenata razvija se dilatativna kardiomiopatija (srce se proširi i oslabi) što onda zahteva doživotno lečenje, smanjuje sposobnost za fizički napor, kvalitet i dužinu života. Osobe koje su se oporavile od miokarditisa trebalo bi da u sledećih šest meseci izbegavaju veće fizičke napore, a ukoliko su sportisti u tom periodu ne idu na takmičenja. Kada se posle prehlade, gripa ili stomačnog virusa pojavi zamaranje, aritmije ili gušenje morali bi da se što pre jave lekaru – savetuje dr Arsen Ristić.