Dogovor EU preduslov i za naš oporavak

Nemaju samo članice Evropske unije razloga za zadovoljstvo što je postignut dogovor o višegodišnjem zajedničkom budžetu i fondu za oporavak, već i Srbija i ostale zemlje čije ekonomije zavise od njihovih i koje dobijaju pretpristupnu pomoć iz IPA fondova.

Ukupan iznos paketa za oporavak je 1.824 milijarde evra, od čega se 1.074 milijarde nalaze u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine. Fond za oporavak EU iznosi 750 milijardi evra, a čine ga 390 milijardi bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.

U okviru fonda za susedstvo i svet nalazi se i instrument pretpristupne pomoći za Srbiju i druge zemlje u procesu evrointegracija za koji je u narednih sedam godina namenjeno 12,5 milijardi evra. U prethodnom budžetskom periodu za IPA fondove je bilo izdvojeno 11,7 milijardi evra.

Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je za EU, ceo svet, pa i za nas, odlična vest što je sporazum postignut. Na opasku da prema pristupnim zemljama nisu bili baš široke ruke s obzirom na to koliki su iznos paketa pomoći sebi namenili, ovaj ekonomista kaže da je dobro i to što nam pomoć nije umanjena. Pogotovo zato što su svađe oko para bile velike.

„Za nas je korist pre svega to što se EU nije raspala, a ona je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner, što bi izazvalo kod nas ogromne poremećaje. Njihov dogovor je za nas dobar zato što će njihove kompanije koje ovde posluju dobiti prostor za disanje pa neće zaustaviti investicije. Zbog pomoći izvesniji je i raniji oporavak. Za nas je bitan oporavak Italije, koja je naš prvi spoljnotrgovinski partner, a njen najrazvijeniji deo, Lombardija, najviše je stradao”, kaže Urošević.

Sad kada je izvesno da će za nas biti finansijske pomoći iz EU nameće se pitanje kako je potrošiti, to jest kome je dati. On smatra da bi bio pogrešan konzervativni pristup, odnosno pomaganje onima koji ne mogu da opstanu. To isto važi i za sadašnje nedoumice kod nas u smislu kome pomoći u eventualnom drugom paketu pomoći privredi. Uveliko se priča da pare treba snajperski precizno usmeriti.

„Ne treba pomagati industrije koje ne mogu da prežive, već treba videti šta se može učiniti s njihovim zaposlenima. To nije lak zadatak i ne zavidim nikome ko vodi ekonomsku politiku. Velike su nepoznanice i velika odgovornost”, kaže Urošević.

Što se tiče pomoći iz pretpristupnih fondova, nije bitan samo iznos, već i efikasno trošenje, dodaje on. Važno je da povećamo kapacitete administracije, kao i vladavinu prava kako bi ih iskoristili. U tom smislu najvažnija su iskustva Poljske, Mađarske, Estonije, koje su u tom smislu najviše napredovale.

„Mi ne možemo lako da utičemo na strateška pitanja, kao što su rešenje problema Kosova i harmonizacije sa spoljnom politikom EU, što podrazumeva drugi kurs prema Rusiji. Ali možemo da uradimo sve što je do nas na privlačenju investitora”, kaže ovaj ekonomista.

Njegov kolega takođe s Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je dobro i za nas i za njih što je postignut dogovor oko paketa pomoći, jer su Nemačka i Italija naši glavni spoljnotrgovinski partneri i važno je da se oni što pre oporave. U te dve zemlje ide dve trećine svog našeg izvoza u zemlje EU. Ukazuje da je krajnje neizvesno kada će se ekonomija oporaviti, i to uprkos dogovoru o parama.

„Aktuelni paket pomoći privredi EU je mnogo skromniji od onog nakon izbijanja prošle svetske krize 2008. godine. Sada je predviđeno 1.800 milijardi evra, a onda je odmah na početku EU odlučila da pomogne sa 2.300 milijardi evra. Procenjuje se da je ukupna pomoć u narednim godinama iznosila oko 5.000 milijardi evra”, kaže Savić.

On ne očekuje da će paket pomoći da „ispegla” privredni pad, jer je oporavak evro zone, pa i posledično naš, vrlo neizvestan. Ocenjuje da je ova kriza veća od prethodne i opasnija, jer zdravstveni rizici povećavaju neizvesnost.

„Nemačka je u 2008. godini imala privredni pad od 4,5 odsto, a za 2021. godinu predviđa im se pad od deset odsto. Slične su prognoze međunarodnih finansijskih institucija i za druge najrazvijenije zemlje EU. Sve to govori o razmerama krize”, ističe Savić.