Redžep Tajip Erdogan pokorio Aja Sofiju

Kao nekad sultani, juče se u Aja Sofiji, nekadašnjem hrišćanskom hramu koji je po odluci vlasti ponovo pretvoren u džamiju, Alahu klanjao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, zajedno s najbližim saradnicima: koalicionim partnerom Devletom Bahčelijem, ministrima i poslanicima. Hiljade vernika takođe su na jučerašnji dan, kada je održana prva islamska molitva u tom zdanju od 1934. godine, pohrlile u Aja Sofiju. Gužva je bila toliko velika da je probijen čak i policijski kordon ispred tog zdanja, pa je nastao stampedo u pokušaju da se prodre u zdanje.

„Mi smo ovo sanjali dok smo bili mladi. Na naše veliko zadovoljstvo, to je sada postalo stvarnost. Budite ponosni”, prenosi vladi bliski „Sabah” reči predsednika Erdogana.

Sultan Mehmed Drugi je 1453. godine porobio Konstantinopolj i Aja Sofiju, Kemal Ataturk ju je delimično oslobodio kad je sekularizovao Tursku i pretvorio bogomolju u muzej, a Erdogan je juče vratio točak istorije unazad. Pre prvog džuma namaza u Aja Sofiji za poslednjih 86 godina, u tom važnom kulturnom spomeniku, nekad jednoj od najslavnijih hrišćanskih crkava, postavljeni su tepisi koje je birao Erdogan. Zastorima su prekrivene freske i mozaici kako hrišćanski sveci ne bi uznemiravali zvaničnike i druge probrane vernike koji su dobili priliku da, u velikoj jagmi za mestima unutra, prisustvuju molitvi.

„Mi smo ovo čekali osamdeset godina”, „Hvala predsedniku Erdoganu i Administrativnom sudu što ponovo imamo molitvu petkom u Aja Sofiji”, to su, prema lokalnim medijima, bile reči okupljenih građana koji su ovacijama dočekali predsednika. Zbog velikog interesovanja vernika, Aja Sofija je bila otvorena celog dana sve do jutra. Oni koji nisu uspeli da uđu klanjali su ispred. Na obezbeđenju oko Aja Sofije i širom grada, zbog ogromnih gužvi, bilo je angažovano 20.000 policajaca, a tu su bili i zdravstveni radnici, pošto virus korona mesecima hara Turskom i odneo je više od 5.000 života – ni strah od njega nije sprečio mnoštvo Turaka da juče dođu do Aja Sofije.

Direktor Direkcije za verska pitanja Ali Erbaš, u čiju je nadležnost prešla Aja Sofija, za nju je imenovao tri imama i pet mujezina. Istanbul, inače, ima dovoljno džamija – 17.000. Na azijskoj strani Bosfora prošle godine otvorena je i najveća islamska bogomolja u Turskoj – Čamlidže – koja može da primi više od 60.000 vernika. Ali, Aja Sofija nije samo versko pitanje, nego i, u mnogo većoj meri, politička potreba vlasti.

Kad je stavio pod kontrolu armijski vrh, koji je tradicionalno bio zaštitnik kemalizma i sekularizma, Erdogan je pokazao svoje islamističko lice. Ovim potezom on nastoji da pridobije glasove radikalnih nacionalista i konzervativnih vernika koji još pate za osmanskom prošlošću. U drugoj polovini 20. veka generali su zbog sličnih poteza četiri puta izvodili tenkove na ulice Ankare i obarali vlade. Vremena su se promenila, a s njima i Turska.

U opozicionim partijama su primetno suzdržani u reagovanjima, pošto se plaše da od sebe ne odbiju izvestan broj glasača. Na političkoj sceni Turske poslednjih godina je sve prisutniji „verski nacionalizam”.

To je najbolje objasnio čuveni turski pisac Orhan Pamuk.

„Razočaran sam. Turci su ponosni što su sekularisti. Ovo što se sada dešava oduzeće im taj ponos”, ocenio je nobelovac.