Prvi posleratni sveštenik među Crnotravcima

Na slavu Svetog Prokopija pedesetak meštana došlo je u Crkvu Svetog Nikole na službu, većina sa maskama, iako tada u Crnoj Travi nije bilo nijednog slučaja obolevanja od opakog virusa korona sa kojim se poslednjih meseci bori ceo svet.

Crnotravska crkva je stara, sagrađena 1635. godine, na temeljima svetinje s kraja 12. veka, i to da ima novog sveštenika baš i ne bi bila neka vest da nije reč o prvom svešteniku u Crnoj Travi posle više od sedam decenija. Praktično od završetka Drugog svetskog rata, Crna Trava nije imala svog sveštenika, dok se prošlog leta protojerej Miomir Jevtić, inače u penziji, sam nije prijavio da dođe u ovaj kraj. I od tada putuje iz svog doma u Aleksincu do svojih parohijana i njihovih mahala, do Crkve Svetog Nikole u kojoj su tek pre nekoliko godina obnovljena redovna bogosluženja. Ni u njoj se 70 godina nije služilo, sve dok 2011. godine tadašnji episkop niški Jovan (Purić), nije dao blagoslov da se obnovi crkva u Crnoj Travi i konačno otvori za bogosluženja. Dugo zaboravljenu crkvu nije zaboravio ni sadašnji vladika niški Arsenije koji je već dva puta služio u njoj.

O duhovnim potrebama vernih u ovom kraju donedavno se starao paroh iz Vlasotinaca, a kako kaže sadašnji crnotravski sveštenik, otac Miomir Jevtić, teritorija koju pokriva nije mala i do nekih sela može se doći samo terenskim vozilom.

– To što je crkveni život bio tako zapušten u ovom kraju, u to se umešala i politika, a znamo kakva je ona bila u ranija komunistička vremena, ali je i crkva napravila grešku što je zapostavila taj kraj. Ljudi ovde slave slavu bez sveštenika, ne opojavaju se kada umru, jednom rečju nisu navikli da im sveštenik dolazi u dom. Sada je obnovljen liturgijski život i na svaku službu dođe bar dvadeset duša. Počeo sam i da ulazim u domove, da svetim vodicu i sečem slavski kolač sa domaćinima, bilo je prošle godine i 40 krštenja. To su dobri i čestiti ljudi, a sredina u kojoj žive je prirodna i zdrava, lep je to kraj – priča otac Miomir Jevtić.

Kaže i da je prošao sve mahale, upoznao većinu meštana i dodaje da nije retkost da se ljudi okupljaju oko zavetnog drveta zapisa kao oko hrama. Nabraja nam i crkve ovog kraja: u Kalni je posvećena Svetoj Trojici, a zvono je darovao kralj Milan Obrenović – kad zazvoni, da ga čuju i Bugari u Sofiji. Crkva Svetog Pantelejmona nalazi se u Brodu, u Dobrom Polju je posvećena Vaznesenju Gospodnjem... Tu su i brojna crkvišta i manastirišta, mesta na kojima se jasno vide temelji ranijih svetinja starih nekoliko vekova.

– Crkva Svetog Nikole u Crnoj Travi je obnovljena i pored nje je počela izgradnja parohijskog doma, u čemu nam mnogo pomaže opštinska vlast jer nam je zajednički cilj da obnovom duhovnog života obnovimo i ovaj kraj, da ljudi počnu da se vraćaju. U parohijskom domu, na donjem spratu, biće i zimska kapela za služenje, pored svečane sale, jer je u zimskim mesecima u sadašnjoj crkvi veoma hladno. Na spratu su planirane kancelarija sveštenika i biblioteka. Sve bi trebalo da dovršimo na jesen – priča planove protojerej Miomir Jevtić.

U ovom letnjem periodu Crna Trava malo živne jer mnogi koji su odatle otišli dolaze u svoje porodične domove, pa kako nam opisuje sveštenik, u mahalama bude vrlo živo. To, međutim, kratko traje, a problem iseljavanja pritiska ovo mesto godinama.

– Cela opština Crna Trava ima oko 1.200 žitelja, a najviše ih je u Gradskom, gde ima 100 domova. Ljudi su ovde neiskvarenog duha, autohtoni. I oni koji su otišli nisu zapustili svoju očevinu, dvorišta su uglavnom uređena, kao i kuće, vode računa o tome i vezani su za ovaj kraj. Nije slučajno sagrađen spomenik Crnotravcu u Čuburskom parku i istovetan ovde, u Crnoj Travi. Čuburac gleda u pravcu Crne Trave, a Crnotravac u pravcu Beograda, gde su otišli brojni žitelji ovog mesta. Ta veza je kod mnogih Crnotravaca neprekinuta – kaže otac Miomir Jevtić.