Meštani Grblja se protive prodaji dve plaže ruskom oligarhu

Više od dve i po hiljade stanovnika Grblja, predela između Budve i Kotora, najatraktivnijih gradova na crnogorskoj obali, predalo je peticiju kojom od države Crne Gore traže da ne dopusti da njihove dve plaže Ploče i Trsteno daju u zakup „navodnim inostranim investitorima i domaćim tajkunima”.

Uz peticiju, stanovnici Grblja su poslali pismo ruskom oligarhu Olegu Deripaski, koji je na tom području izgradio luksuzni kompleks vila, a za kog se tvrdi da je „bacio oko” na te dve poznate plaže, kojim ga upozoravaju da neće mirno gledati kako im otima „izvor života i opstanka”.

Meštani navode da su za obalu stanovnici ovog kraja posebno emotivno i životno vezani kroz vekove, jer ona predstavlja izvor života i opstanka.

„U sadašnje vreme sa razvojem turizma to je naravno još i više izraženo. Naš stav je jasan, mi smo svoji na svome i smatramo da nikome više od nas samih ne može pripasti ni jedan pedalj naše obale”, ističe se u peticiji.

Meštani Grblja navode i da se prisustvo ruskog tajkuna naročito oseća na nadmetanjima za zakup plaža koje organizuje državna kompanija Morsko Dobro Crne Gore na koja se Deripaski javlja sa „basnoslovnim ponudama”, a te ponude stanovnici Crne Gore ne mogu da prate.

Navode da su se za pomoć obratili ambasadama Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Velike Britanije.

„Kao meštani ovog kraja koji žele dobrosusedske odnose, moramo da istaknemo da ćemo koristiti sva zakonska i demokratska sredstva kako bismo zaštitili svoja prava”, navodi se u peticiji koju je potpisalo dve i po hiljade stanovnika Grblja.

Ruski tajkun Oleg Deripaska omražena je osoba među crnogorskim stanovništvom pošto je njegova kompanija CEAC od 2005. do 2009. godine upravljala tada najvećom kompanijom u Crnoj Gori – Kombinatom aluminijuma Podgorica.

Crnogorska vlada u tom razdoblju garantovala je za kredit od 132 miliona evra, koji Rusi nikada nisu vratili, pa su garancije platili građani Crne Gore. Koliko je to opterećenje bilo za državnu kasu pokazuje i podatak da je crnogorski budžet u tom periodu bio oko dve milijarde evra.